Titanik je bio čuveni britanski putnički brod, koji je potonuo 1912. godine tokom svog prvog i jedinog putovanja. Izgrađen je kao najmoderniji i najveći brod svog vremena, sa 269 metara dužine i kapacitetom od preko 2,200 putnika. Smatran je “nepotopivim” zbog napredne tehnologije korišćene u njegovoj izgradnji.
Nažalost, tokom noći 14. aprila 1912. godine, Titanik je udario u ledeni breg u severnom Atlantskom okeanu i potonuo za manje od tri sata, što je rezultiralo smrću više od 1,500 ljudi, a mnogi se pitaju zašto Titanik nikada nije izvađen iz mora, i šta se dogodilo sa telima putnika.
- Zašto Titanik nikada nije izvađen iz vode?
Postoji čitav niz tehničkih, logističkih i etičkih razloga zašto je Titanik i dalje pod morem. Važno je napomenuti da među naučnicima i stručnjacima postoje različita mišljenja o tome da li je vađenje olupine iz vode poželjno, i moguće. Donosimo vam nekoliko mišljenja o olupini Titanika i njenoj budućnosti.
- Tehnički izazovi
Jedna od glavnih prepreka je ogromna dubina na kojoj leži Titanik. Smešten na otprilike 3.800 metara ispod površine severnog Atlantskog okeana, dolazak do olupine predstavlja značajne tehničke izazove. Prema Bllu Soderu, pomorskom arhitekti i istoričaru, olupina Titanika se nalazi na dubini koja je van domašaja većine daljinski upravljanih vozila (ROV), pa čak i nekih podmornica sa ljudskom posadom.
- Strukturni integritet
Vremenom se stanje Titanika značajno pogoršalo zbog korozije i uticaja dubokog mora. Prema rečima dr Džejmsa Delgada, pomorskog arheologa, struktura Titanika je u vrlo delikatnom stanju, a podizanje netaknutog broda zahtevalo bi značajno pojačanje i stabilizaciju, što je složen inženjerski zadatak.
- Troškovi i resursi
Finansijski aspekt takođe igra ključnu ulogu. Troškovi povezani sa operacijom spasavanja takve veličine bili bi ogromni. Dr Pol Matijas, pomorski arheolog i bivši kustos kolekcije artefakata Titanika, kaže da bi bila potrebna značajna finansijska sredstva za izvođenje operacije koja bi mogla bezbedno da podigne Titanik, a pitanje ko će snositi troškove ostaje bez odgovora.
- Očuvanje i etika
Mnogi naučnici i stručnjaci tvrde da olupinu Titanika treba ostaviti neometanom kao memorijalnu i podvodnu kulturnu baštinu. Postoji zabrinutost zbog narušavanja mesta na kojem počivaju žrtve, kao i potencijalne štete za olupinu i okolni ekosistem. Dr Robert Balard, okeanograf koji je otkrio olupinu Titanika 1985. godine, naglašava važnost očuvanja.
“Titanik je grobnica i treba ga tretirati kao takvog”, rekao je on. Iako je bilo predloga i diskusija o potencijalnim operacijama spasavanja, ovi faktori su odvratili bilo kakve napore velikih razmera da se podigne Titanik. Naučnici i stručnjaci nastavljaju da proučavaju olupinu putem vozila na daljinsko upravljanje i drugim sredstvima kako bi dokumentovali njeno stanje i prikupili istorijske informacije.
Titanik nije samo poznat po svojoj tragičnoj sudbini, već je postao deo popularne kulture, naročito zahvaljujući filmu “Titanik” iz 1997. godine, koji je režirao Džejms Kameron. Ovaj film, s Leonardom Dikapriom i Kejt Vinslet u glavnim ulogama, prikazao je fiktivnu ljubavnu priču smeštenu u realne događaje katastrofe, i na dramatičan način oživeo poslednje trenutke na brodu. Film je osvojio 11 Oskara i postao jedan od najgledanijih filmova svih vremena, dodatno popularizujući priču o Titaniku.
mondo.rs
