Meteorolog Marko Čubrilo objavio je sezonsku prognozu za zimu ove godine i prema njegovim rečima stiže nam promena kakvoj se neki od nas nisu nadali!
– Ove zime prognoza za sada upućuje da u toku novembra i većeg dela decembra jače hladnoće ne bi trebalo očekivati. Tek krajem decembra i početkom januara pred nama će biti hladnije vreme, a u februaru se očekuje izrazito hladan vazduh – govori Čubrilo.
Kako kaže, prema ovoj preliminarnoj prognozi zima koja nam predstoji bi u odnosu na prošlogodišnju mogla da bude sasvim drugačija kada su padavine u pitanju – biće ih više!
– Zima 2023/24 bi trebala da bude znatno bogatija padavinama u odnosu na nekoliko proteklih. Najhladniji deo zime bi trebao uslediti od kraja decembra do treće nedelje januara, a zatim posle toplijeg perioda prema kraju januara novo zahlađenje je moguće od početka do treće dekade februara. Količina snežnog pokrivača bi na planinama mogla biti iznad proseka, dok bi se u nizijama kretala oko ili malo ispod proseka – govori on.
Čubrilo dodaje da postoji oko 45 odsto verovatnoće za pojavu naglog zagrevanja polarnog vorteksa u januaru što bi uslovilo njegovo raspadanje u februaru uz vrlo niske temperature.
– Ipak, verovatnoća je oko 30 odsto da će zima celokupno posmatrano biti blaga uz pretežno zapadne i jugozapadne vetrova – osvrnuo se on.
On kaže da će prema podacima Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze koji je jedan od najpouzdanijih prognostičkih sistema decembarski početka zime u Srbiji imati manje padavina u odnosu na prosek. Prema ovom modelu temperatura će se kretati oko prosečnih 4.3 stepena Celzijusa.
Tri nedelje januara će biti najhladnije
– Početak zime verovatno će biti bez ranog naleta hladnoće. Dok bi početak ozbiljne zime trebao uslediti u negde oko treće dekade decembra. Najhladniji period verovatno će biti od kraja decembra pa do oko treće nedelje januara – napominje Čubrilo.
Dodaje da ovakva pozitivna anomalija vazdušnog pritiska nad Atlantikom bi verovatno bila posledica jakog anticiklona koji se očekuje početkom meseca.
– Tada bi i kod nas usledilo prvo jače zahlađenje i ponovnog građenja anticiklona u sličnom položaju krajem meseca dok bi sredina meseca bila relativno topla uz uticaj anticiklona sa jugoistoka Evrope – kaže Čubrilo.
On objašnjava da bi ovakva sinoptika verovatno donela decembar sa padavinama iznad proseka, ali bi sneg bio znatno češći u predelima preko 800 metara nadmorske visine.
– U tom periodu kraja decembra bi trebalo da bude i prvi nalet niskih zimskih temperatura od -10 i – 15 stepeni. Ipak, mi ne možemo sa sigurnošću da znamo tačne temperature – kaže Čubrilo.
Sneg iznad proseka na planinama u januaru
– Pojava najjačih mrazeva je najverovatnije u prvih dve nedelje januara. Planine bi mogle imati akumulacije snega iznad proseka, dok bi nizije mogle imati akumulacije oko proseka. Deficit snega u nizijama početkom zime,a moguć suficit u njenom drugom delu – navodi on.
Kada je u pitanju januar jačaće uticaj anticiklona na severozapadu Evrope.
– Pred sam kraj meseca bi mogao ponovo doneti zaokret ka hladnijem vremenu, ali to nije moguće pouzdano tvrditi. Najjače mrazeve bi trebalo očekivati u prvih desetak dana januara i na kratko oko polovine meseca. Sa ovakvom postavkom vazdušnog pritiska januara 2024 bi bio znatno hladniji u odnosu na decembar uz dominantne severne vetrove i češću pojavu snega, posebno prema istoku regiona – objašnjava Čubrilo.
Jaki mrazevi u februaru, biće i Baba Marte
Čubrilo navodi da će se tokom februara 2024. godine najverovatnije zadržati anticiklon na krajnjem severozapadu i severoistoku Evrope. Što, kaže on, znači da će i tokom februara biti jakih mrazeva kao u januaru.
– Prostrano polje niskog vazdušnog pritiska prostiraće se preko zapadne, središnje i većeg dela jugoistočne Evrope. Ovakva sinoptika bi najverovatnije donela još jedan mesec gde bi količina padavina bila iznad proseka ali verovatno bez dugotrajnog hladnog perioda te bi snega u nizijama verovatno bilo u kraćim naletima uz jača, prolazna, zahlađenja, dok bi planine regiona mogle imati vrlo obilne snežne padavine – kaže on.
Dodaje da će ovakvi uslovi pogodovati razvijanju snažnog blokirajućeg, anticiklona. Ističe da bi to verovatno bio troposferi odgovor na proces naglog zagrevanja stratosfere koji se nagoveštava tokom januara.
– Trenutno nije moguće proceniti količinu hladnog vazduha koji bi se pri ovakvoj sinoptici spustila ka nama ali obzirom na stepen snage simulirane blokade to bi mogla biti veća količina te bi februar našem regionu osim vrlo niskih temperatura doneo i česte snežne padavine – ukazao je Čubrilo, i dodao da je moguće produženje hladnog trenda vremena na veći deo marta.
On je zaključio objasnivši da svaka dugoročna prognoza prevazilazi 10 dana, te da je zbog toga sklona značajnim izmenama.
– Sezonske prognoze su čisto orijentacionog tipa i podložne su značajnim odstupanjima od očekivanog trenda. Za njihovu kontrolu preciznosti potrebno je pratiti kraće dvonedeljne i mesečne prognoze – podvukao je on.
Očekivane opšte odlike zime koje je pred nama
- Zima znatno bogatija padavinama od nekoliko proteklih
- Neobična kombinacija globalnih indeksa (telekonekcija) može usloviti veliku nepouzdanost od dugoročnoj prognozi
- Početak zime verovatno bez ranog naleta hladnoće. Dok bi početak ozbiljne zime trebao uslediti u negde oko treće dekade decembra
- Najhladniji period verovatno od kraja decembra pa do oko treće nedelje januara.
- Povećanje verovatnoća naglog zagrevanja stratosfere u drugom delu zime, posebno krajem januara
- Posledica toga bi mogao biti jači nalet hladnoće u februaru.
- Moguće produženje hladnog trenda vremena veći deo marta
- Pojava najjačih mrazeva je najverovatnije u prvih dve nedelje januara i sredinom februara.
- Planine bi mogle imati akumulacije snega iznad proseka, dok bi nizije mogle imati akumulacije oko proseka.
- Deficit snega u nizijama početkom zime,a moguć suficit u njenom drugom delu.
(Kurir.rs/Blic)
