Košarkaška reprezentacija Srbije vratila se sa Olimpijskih igara u Parizu sa bronzanom medaljom oko vrata, a svi smo svesni da je naša ekipa zaslužila i više. Igrali smo maeastralnu košarku i trebalo je da igramo finale, međutim “viša sila” i Amerikanci su se isprečili na putu “orlova” ka zlatnoj medalji. Ali, daleko od toga da ćemo sada odustati…
Videlo se da ovu ekipu krasi neverovatno zajedništvo i ogroman talenat koji je ukomponovao selektor Svetislav Pešić, uspevši da Nikolu Jokića učini epicentrom naše igre. Jokić je odigrao svoj ubedljivo najbolji turnir za državni tim i po svim parametrima bio je MVP, međutim neće ga posebno pogoditi što se nije okitio individualnom nagradom, daleko važnije za njega je što je sa košarkašima prošao divno leto koje je ulepšala i bronza.
U intervjuu za “RTS”, Svetislav Pešić upitan je kako je trenirati Nikolu Jokića i dao je odgovor koji će se pamtiti: “Vidite, najlakše je trenirati Nikolu Jokića, on je jednostavan dečko, posvećen ekipi, košarci do kraja. Ako odluči da igra, onda je 100 odsto unutra, za vreme i pre i posle treninga i tokom”.
Nastavio je selektor da sipa pohvale na račun svoje “desne ruke” na terenu: “Spreman je za svaku vrstu komunikacije, da vrati, da ima povratnu informaciju, ideju za rešavanje nekog problema. Ima ogromno iskustvo iako je mlad i još treba da igra. Isto tako i Bogdanović, Micić. Sve to su igrači koji imaju iskustvo kao igrači, trenirali su ih najbolji. Naravno da njihov stav, predlog, primedbe, uzimaju se na stolu, analiziraju se i nakon toga se donose i odluke”, objasnio je Pešić.
Kako se selektor nosi sa primedbama svojih igrača? Sada to shvata na potpuno drugačiji način nego kada je počinjao da se bavi trenerskim poslom: “Na kraju, znate kako, ja sam na početku trenerske karijere mislio da to narušava neki autoritet. Godinama se puno nauči, onda jednostavno razumeš da je trener tu zbog igrača i da su oni najvažniji deo i ono što često spominjem i što oni znaju. Nije dobro da trener bude iznad ekipe, a istovremeno je važno da igrači znaju ko je tu najvažnija osoba, a to je trener i da prate ono što od njih traži. I da trener zna da on nije iznad ekipe. Ako se napravi balans, onda je to i deo naše dobre saradnje, uspeha. Napravili smo taj balans. Razumemo se dobro”.
mondo.rs/RTS
