Reprezentacija Srbije ima velike šanse da ispuni cilj na Euro i prođe u drugu fazu takmičenja. Najveći rival na tom putu nam je reprezentacija Srbije. Nije greška.
Sami sebi smo toliko veliki protivnici da nam pored toga ni ne trebaju rivali. Poprilično je neverovatno da fudbaleri daju sebi za pravo da toliko burno reaguju na odluke selektora. Bilo da su odluke selektora o izmenama ili startnih 11. Razumemo da je želja velika, ali potrebno je na tom putu poštovati i verovati u ono što radi čovek koji ih predvodi. Ako je drugačije – možemo odmah za Beograd.
Reprezentacija, pa recimo, Francuske. Imaju 26 fudbalera vrhunske svetske klase. Po igračkom kvalitetu apsolutno svi zaslužuju mesto u prvoj postavi i selektor neće pogrešiti bilo koga da odabre. I zamisite sada da posle meča 15 igrača izlazi i žali se zašto nije u timu? Da onaj koji je izašao u 60. minutu kuka zašto nije ostao do kraja?
Svi oni uspeli da se svoj lični interes podrede uspehu državnog tima. Ako su to uspeli vrhunski fudbaleri iz jedne od najjačih evropskih ekipa… Nastavak vam je jasan! Svih 26 srpskih igrača mora da shvati – Srbija, pa oni. A, za taj prvi deo “Srbija” odgovara Dragan Stojković. I kada sve završi biće detaljnih analiza šta je dobro radio, a šta nije. I tada igrači imaju priliku da kažu šta im je na duši. Sada treba da poštuju svaku selektorovu reč kao sveto pismo. U suprotnom, ponavljamo, možemo odmah za Beograd.
Mitrović nema šta da se ljuti što izlazi u 60. minutu, Tadić nema nijedan razlog da bude besan što je ušao u poslednjih 30 minuta. Pa, nije EURO jedna utakmica nije to da li se u tom meču igrao 60, 30 ili 90 minuta. Evropsko prvenstvo je trka iz tri etape. U prvoj smo išli po brdima i planinama, a sada imamo ravnicu u kojoj se mi pitamo koji ćemo završiti. Mi, niko drugi. Što se golmana tiče… Rajković brani u sjajnoj formi i potpuno je ispravno da bude broj jedan. Kao što je Predrag ćutao i radio u interesu reprezentacije kada je Vanja Milinković-Savić (potpuno zasluženo) bio startni golman, tako bi to sada trebalo da radi i čuver mreže Torina. Ne postoji jedan odsto razloga da on oseća neko nezadovoljstvo.
Aleksandar je trebalo da izjuri sa terena kada je video svoj broj na tabeli četvrtog sudije, a Dušan posle utakmica da kaže jedva čeka sledeću utakmicu da “naplatimo” sve ovo dobro iz meča sa Englezima. Zar to ne bi bila prava slika tima i krunska potvrda koliko je ovim momcima stalo do Srbije? A, jeste im stalo. Samo ponekad želja i ego nadvladaju. Sada moraju da znaju da je mnogo iznad svega toga – grb reprezentacije.
