Klub osnovan 1919. godine danas uživa u najberićetnijim danima u svojoj 105 godina dugoj istoriji. Tek sada Odžačani žive san, koji je projektovao još veleposednik iz porodice podunavskih Švaba, Johan Ertl, kada je osnovao Odžački sportski klub, koji će nakon Drugog svetskog rata, na insistiranje komunista, promeniti ime u Tekstilac.
Sada, više od veka kasnije, Odžaci imaju svog predstavnika u srpskoj fudbalskoj eliti, u kojoj plivaju uzvodno i odolevaju jakim strujama, iako poseduju ubedljivo najmanji budžet u Superligi Srbije (prema podacima Transfermarkta ukupna vrednost igračkog kadra iznosi svega 4.000.000 evra).
O usponu Tekstilca i konstantnim iznenađenjima koje priređuje klub sa zapada Bačke za portal „Gradske info“ govorio je kapiten Tekstilca – Nikola Marjanović.
Dete Radničkog iz Sremske Mitrovice dugo je „lutao“ srpskim fudbalom (pomalo i slovačkim i austrijskim), da bi se konačno „skućio“ u Odžacima u sezoni 2022/2023. Upravo te takmičarske godine krenuo je uzlet plavo-belih, koji su iz trećeg ranga srpskog fudbala došli do prvog. Marjanović je bio jedan od najzaslužnijih što je odbrana Odžačana bila statistički najbolja, prvo u Srpskoj ligi, pa zatim i u Prvoj ligi.
Iako nije fudbaler sa najdužim stažom u ekipi Tekstilca, rukovodstvo i stručni štab su prepoznali lidera u 26-godišnjem štoperu i zadužili ga kapitenskom trakom.
„Ima par momaka koji su u klubu bili i pre mene. Igrali su kada se klub takmičio još u Vojvođanskoj ligi, među njima su Marko Luković i Dejan Stanković. I ja sam već duže vreme tu. Dobre partije i neki autoritet na terenu mislim da su presudili da dobijem traku.“
Kako tvrdi defanzivac Odžačana, u Srpskoj ligi je presudio kvalitet, dok je sve ostalo prikaz – koliko je ova ekipa željna dokazivanja.
View this post on Instagram
„Stvarno smo imali kvalitetne pojedince za Srpsku ligu. Bili smo bolji od svih protivnika. Možda je malo nezahvalno reći, ali prošetali smo se kroz tu ligu. A onda kada smo ušli u Prvu ligu, svi su mislili da se nećemo tamo zadržati, da ćemo se boriti za opstanak. Međutim, naša ekipa je sastavljena od momaka koji mahom kroz karijere nisu imali prilike da igraju u prva dva ranga takmičenja, pa je ta ‘glad’ došla do izražaja. Skupili su se pojedinci koji su zaslužili da igraju Superligu u svojim karijerama, a nismo imali priliku. I u Prvoj ligi smo išli utakmicu po utakmicu, brzo smo uvideli da smo jaki i da možemo još više. Kada smo toga postali svesni, nije više bilo nazad, išli smo do kraja. Uspeli smo u baražu da pobedimo Javor i pokažemo da možemo da se borimo sa superligašima i da nam je mesto među elitom“, ističe Marjanović.
Nekada Johan Erl, danas Jovan Miletić. Otkako je pre tri sezone rođeni Odžačanin preuzeo klub, Tekstilac je doživeo renesansu i ne samo to, već je došao do visina o kojima se niko nije usudio ni da sanja.
„Joca je rodom iz Odžaka i želeo je da digne klub na neki viši nivo. Onda sam došao ja i još nekolicina igrača kao pojačanja i napravljena je selekcija fudbalera za plasman u Prvu ligu. Tako je krenulo, ali sigurno nije bio plan da se uđe u Superligu (smeh). Niko nije verovao u tako nešto, ni mi sami. Međutim, kada smo videli da možemo, rekli smo – ‘što da ne’.“
Obično nakon ulaska u najviši rang, ekipe se odlučuju za totalni remont sastava. I umesto momaka koji su dotle stigli svojim zalaganjem i trudom, dovode se igrači sa određenim iskustvom u Superligi. To je praksa u srpskom fudbalu, jer je fudbal ovog ranga prevashodno biznis. Ali ekipa iz Odžaka se odlučila na nešto drugačiji pristup.
„Najviše je na to uticao budžet. Tekstilac je mali klub, iz malog mesta, samim tim i mali budžet. Bilo je nekako logično dati šansu momcima koji su taj plasman izborili, eventualno uz par pojačanja, u skladu sa mogućnostima. Ali ponavljam, mi zaista imamo nekoliko kvalitetnih pojedinaca koji do sada nisu imali prilike da se dokažu. Sada to čine, a tek će se kroz par godina to videti kada ostvare transfere u jače klubove u Srbiji i Evropi. Znam da smešno zvuči, ali sada vidimo da ti ‘trećeligaški’ igrači pobeđuju ove neke ‘superligaške’.“
Međutim, na samom startu prvenstva je zaista izgledalo kao da je ekipa iz Bačke zalutala u elitu. Nakon prva tri kola, Odžačani su bili bez bodova, a na kontu su imali već sedam primljenih golova.
„Čim je izašao raspored, znali smo da će nam na startu prvenstva biti veoma teško. Imali smo Vojvodinu i Zvezdu u prva tri kola. Međutim, iako smo izgubili od Vojvodine, mi smo pokazali da možemo da se nosimo sa njima, a Vojvodina je realno među najkvalitetnijim ekipama u ligi. Nismo se plašili nikog i hteli smo da se izborimo za neko naše mesto pod nebom. I protiv OFK Beograda smo zatim nesrećno izgubili. Dočekali smo to četvrto kolo i duel sa Lučanima u Užicu i posle je krenuo niz dobrih rezultata, kao što nas je kasnije krenula i serija loših rezultata (smeh).“
Bilo je to istorijsko veče za Tekstilac. Stadion „Radomir Antić“ je za njih bio „Santijago Bernabeu“, a Ivan Davidović – Karim Benzema iz najboljih dana.
„Au, bilo je veselo! Pevali smo čitav povratak kući, Užice i Odžaci baš nisu blizu, tako da smo imali prilike već da slavimo u autobusu.“
View this post on Instagram
Nakon toga, klub iz Odžaka je osvojio sedam bodova iz narednih četiri kola, ali su na teži način saznali da u eliti radovanje, kao i tugovanje – kratko traje. Usledila je serija poraza i nakon 15 odigranih kola, tim je primio već 29 golova. Dok su prethodne sezone u Prvoj ligi, za 39 kola, dozvolili tek 28 da im se nađe u mreži.
„Ogromna je razlika između ta dva ranga, igra se totalno drugačiji fudbal. Prošle godine smo delovali baš čvrsto, sada pokušavamo isti sistem da uspostavimo. Međutim, otkako smo ušli u Superligu, osetili smo razliku u kvalitetu. Ove najbolje ekipe vam kazne svaku grešku. I onda se desi da ubedljivo izgubiš od Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine… Od Zvezde smo u Kupu izgubili 7:0, jer su nam svaku grešku kaznili i onda dođe do gadnog poraza“, objašnjava kapiten Tekstilca.
Nakon serije od šest vezanih poraza, usledila je smena na klupi. Branka Mirjačića, koji je uveo ekipu u Superligu, zamenio je iskusni stručnjak Slavko Matić. Njegova „šok terapija“ je urodila plodom. Remi na Karađorđu, pa zatim i pobeda nad OFK Beogradom, usadili su u Odžačane novu nadu.
„Upali smo u krizu rezultata, potonuli psihički i pitali se – ‘kada će stati silni porazi?’. Njegov dolazak ulio nam je neku novu energiju. Sa sobom je doneo i dodatnu disciplinu, pozitivnost, koju smo doduše imali rano u prvenstvu i sa Mirjačićem. Jednostavno, kada krene loše, mora da se dogodi neka promena. Sada smo se trgli i ponovo verujemo u opstanak u ligi, možda i plej-of, što da ne? (smeh).“
Marjanović ističe da pobede protiv Mladosti, Novog Pazara, TSC-a i najskorija protiv OFK Beograda sve padaju u senku remija sa Vojvodinom na Karađorđu.
„Najveći bod smo osvojili na Karađorđu. Nismo im dozvolili da naprave čestitu šansu čitavih 90 minuta. To uspeti protiv Vojvodine u Novom Sadu zaista je teško.“
Međutim, kada bi isti rezultat uspeli da zabeleže i u subotu na Marakani, to bi zasigurno bio „skalp“ sezone.
„Mi uvek idemo na pobedu. Koliko će to biti izvodljivo videćemo na terenu. Ukoliko uspemo da izborimo i remi, bićemo zadovoljni, idemo ka tome“, rekao je Marjanović i poručio da se ni najmlađi fudbaleri u sastavu ekipe iz Odžaka ne plaše velike pozornice.
„Pozitivna trema uvek postoji, ali u našoj ekipi igraju mladi momci željni dokazivanja. Samim tim, nema tu mnogo straha kod njih koji bi mogao da utiče na igru. Oni će svaki trenutak na tim velikim scenama pokušati da iskoriste što bolje.“
Na kraju, momak rođen u Sremskoj Mitrovici govorio je i o navijačima Tekstilca, koji su ove sezone primorani da putuju na stadion „Slavko Maletin Vava“ u Bačkoj Palanci kako bi gledali svoje ljubimce.
„Verovali ili ne, u Superligi nam je poseta manja nego što je bila i u Srpskoj i u Prvoj ligi (smeh). Razlog je taj što ne igramo kod kuće, iako je Bačka Palanka relativno blizu Odžaka, jedno pola sata vožnje. Naši navijači nas prate od Srpske lige. Tada smo imali i navijačku grupu koja je redovno dolazila, sa transparentima, palili su i baklje. Davali su nam jak vetar u leđa, s tim su došli i dobri rezultati. Kasnije smo sa istim motivom nastavili i u Prvoj ligi, a i sada. Međutim, kada se igra u svom mestu, to je totalno drugačija priča nego kada se igra negde u okolini. Siguran sam, da se igra u Odžacima, imali bismo mnogo više navijača na svakoj utakmici. Dolazili bi i ljudi iz okolnih sela.“
View this post on Instagram
Iako je pre sezone bilo nagoveštaja da bi se superligaška lopta mogla na proleće zakotrljati i na Gradskom stadionu u Odžacima, izgleda da će meštani ovog naselja u Panonskoj niziji morati da se strpe još neko vreme – kako bi najbolji srpski klubovi posetili njihov komšiluk.
„Ne znam tačno šta se sa tim dešava. Čujemo priče da bi mogla da krene neka izgradnja stadiona, ali ne znam da li će se to realizovati. Svakako da bi to bilo bolje i za nas igrače, ali i navijače, kao i čitave Odžake“, zaključio je Marjanović razgovor za „Gradske info“.
Eto, nit’ poštenih tribina, reflektora, VAR infrastrukture… Klupske prostorije broje se na prste jedne ruke, a momci opet grizu kao lavovi i odolevaju u okršajima sa višestruko skupljim ekipama. S vremena na vreme se u srpskom fudbalu izrodi neka priča, koja potvrđuje tezu da se fudbal i dalje igra srcem. Tu priču ove sezone pišu momci iz Odžaka.
Gradske info
