Već čitavu deceniju rukometaši Vojvodine brane čast gradskog sporta, sa trofejnim nizom i činjenicom da u zemlji, a i u regionu nemaju konkurenciju. Prošlu sezonu su obeležili veliki skalpovi, ali i prva evropska titula Novosađana, koji polako shvataju da na domaćem terenu nemaju pravog rivala, pa se okreću novom izazovu – Evropa ligi, gde stidljivo pokazuju ambicije da igraju zapaženu ulogu. Čini se da je onaj deo mehanizma koji je nedostajao stigao u obliku proslavljenog bivšeg reprezentativca Marka Vujina, koji stvari diže na viši nivo, a istovremeno predstavlja magnet za igrače više klase, dok stabilnost sa klupe daje trener Rojević, jedan od kandidata za klupu nacionalnog tima. Već sada se može kladiti da će Voša prošetati do nove titule, iako se po pravilu na početku sezone javljaju Partizan, Metaloplastika i Dinamo sa namerama da pomrse račune favoritu broj 1.
Iako dugo nisu bili na sportskoj mapi, košarkaši na čelu sa Željkom Rebračom i podosta kvalitetnim sastavom, a velikim ambicijama, gaze krupnim koracima ka vrhu srpske scene igre pod obručima. Osim što izuzetno dobro stoje u Košarkaškoj ligi Srbije, Novosađani sasvim lepo gaze i u ABA 2 ligi, gde su u trećem balonu tog takmičenja ostvarili izuzetno bitne pobede protiv Spartaka i Makedonaca, pokazavši da jesu kandidati za elitu. Koliko trenutno može sastav Novosađana koji je dugo na periferiji košarkaške mape i planira veliki povratak, videćemo već u Nišu, na završnom turniru nacionalnog kupa, gde će snage pred punim tribinama odmeriti sa najjačima u zemlji.
Nešto je komplikovanija situacija kada je u pitanju najbitnija sporedna stvar na svetu: škripalo je Vojvodini pod rukovodstvom Zbiljića na početku, onda je krenulo nešto bolje pod trenerskom palicom harizmatičnog Ranka Popovića uz povremene neočekivane kikseve, da bi stručnjak koji se afirmisao u Japanu iznenada rešio da se tamo i vrati! Čini se da je njegov zamenik, makar tako pripreme pokazuju, pun pogodak, a u ovom prelaznom roku stigla su i ozbiljna imena poput Njegoša Petrovića ili Vukana Savićevića. U teškoj konkurenciji gde su pored beogradskih večitih rivala još i TSC, Čukarički i Novi Pazar, za Vošu bi u ovoj sezoni uspeh bio izlazak na Evroscenu, gde je verovatno čeka još jedna epizodna uloga. Ipak, Zbiljić za sada insistira na finansijskog stabilizaciji u čemu je po svemu sudeći postigao odlične rezultate, ali i dugoročnoj strategiji – ako je verovati istoj, Voša bi već naredne godine mogla zasijati punim sjajem. Premda, takvih najava je dosta bilo i u prošlosti…
Ni u drugom po rangu takmičenju, situacija nije blistava za novosadske kolektive: RFK Novi Sad 1921, koji i domaće utakmice igra u “egzilu” zbog rekonstrukcije stadiona, prošle godine je slovio za jednog od kandidata za ulazak u elitu, ali se ove grčevito bori za opstanak. Društvo u dnu tabele pravi mu nekadašnji Superligaš poguran privatnom inicijativom, Mladost GAT sa Novog Naselja, kojoj se smeši ispadanje u Srpsku ligu.
RFK i Mladost. Posle dvadeset odigranih kola, oba novosadska kolektiva zauzimaju samo začelje, sa osvojenih 15, odnosno 13 bodova iz dvadeset dosadašnjih utakmica, pa ih pokušaj “čupanja” čeka do kraja sezone, a isti otežavaju trenerske vrteške, ali i promene u kolektivu gde u prelaznom roku dolazi i odlazi dvocifren broj igrača.
Vaterpolisti Vojvodine odavno nisu na nivou iz ere Vapenskog ili braće Pijetlović – trenutno su peti u grupi A domaćeg šampionata od šest timova, sa četiri poraza iz pet dosadašnjih kola i čak 72 primljena gola. Imajući u vidu da se nisu domogli ni najbolja četiri u kupu, čini se da je perspektiva kluba i dalje vezana za margine ovog trofejnog sporta.
Autor: Krstan Markovic
