Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je prijateljsku utakmicu protiv Belgije i izgubila minimalnim rezultatom – 0:1 (0:1).
Bio je to meč koji je selektoru Draganu Stojkoviću Piksiju koristio da proveri određene fudbalere, ali i da u sudaru sa top selekcijom, još jednom vidi sve boljke tima koje ga prate kroz kvalifikacije. Činjenica je da Orlovi ne igraju na nivou kao iz kvalifikacija za Mundijal u Kataru, ali ostaje nejasno što se iste greške ponavljaju iz utakmice u utakmicu.
Lazar Samardžić konačno je dobio minutažu u dresu srpske reprezentacije. Igrao je 67 minuta i ostaje žal zašto kreativni vezni igrač Udinezea nije dobio još vremena da pokaže svoj raskošni talenat. Ono što je pokazao za vreme provedeno na terenu zaslužuje prelaznu ocenu, ali se odaje utisak da je u pojedinim fazama igre bio nedorečen i nedovoljno shvaćen od saigrača.
Predrag Rajković briljirao je na golu nacionalnog tima. Lično je zaslužan za skidanje najmanje tri zicera belgijskim fudbalerima, konkretno Luja Opendu je dovodio do očajanja. Sjajnim intervencijama spasio je reprezentaciju visokog poraza, jer su se svi navijači pored malih ekrana hvatali za glavu gledajući kako Belgijanci lako izbijaju pred golmana Rajkovića.
Strahinja Pavlović napravio je početničku grešku u 3. minutu, kada je servirao Belgijancima vođstvo. Međutim, levonogom štoperu ne treba skidati glavu zbog toga. Desilo se, sada nema nazad. Ako je već moralo da pogreši, bolje protiv Belgije u prijateljskom, nego u nekom bitnom meču. Do kraja utakmice, Strahinja Pavlović bioje korektan, nije pravio greške i jedni je naš štoper koji je trkački mogao da odgovori na belgijske brzake.
Odbrana je rak rana srpske reprezentacije. Svestan je toga selektor Dragan Stojković Piksi, pa je o tome pričao i nekoliko puta. Jasno je da Srbija nema bolje igrače za zadnju liniju od ovih koje poziva selektor. To nam je, što nam je. Možda bi valjalo promeniti formaciju, ali onda, kako selektor voli da kaže otupićemo oštricu napada i nećemo igrati fudbal kakav navijači žele. I to je istina, ali bolno je bilo gledati kako Openda, Trosar i Batšuaji bez problema pretrčavaju Veljkovića, Gudelja i Milenkovića.
Vezni red bi trebalo da bude glavna snaga srpske reprezentacije, međutim nije tako. I tu dosta škripi, i tu mora bolje. Videlo se koliko nedostaje Sergej Milinković-Savić i koliko je jasno da nam je preko potreban igrač na poziciji “šestice”, ali i “osmice”. Otuda i vapaj da se još jednom krene u napad na Stefan Bajčetića, fudbalera Liverpula i člana mlade reprezentacije Španije. Ono što imamo u veznom redu nije loše, ali Marko Grujić, Nemanja Maksimović i Saša Lukić jednostavno moraju bolje.
Kapitenu Dušanu Tadiću prijala je nešto manja minutaža, bio je svež i ekstremno opasan po gol protivnika. Filip Kostić je gladan minuta, kao i Andrija Živković, dok se kod Nemanje Radonjića golim okom videlo da mu nedostaju utakmice. Zabrinjava konstantna serija promašaja Filipa Đuričića u dresu reprezentacije Srbije, jer njega jednostavno neće, pa neće. Dušan Vlahović nije bio na prepoznatljivom nivou, dok se Aleksandar Mitrović lepo istrčao.
Nema mesta preteranim kritikama, niti negativnosti kada je utakmica Srbije protiv Belgije u pitanju. Jednostavno to je meč koji je već zaboravljen, ali koji je imao svrhu i potvrdio mnogo selektoru Draganu Stojkoviću. Nedelja je najvažniji dan za fudbalsku Srbiju i utakmica protiv Bugarske u Leskovcu. Tada svi moramo da budemo kao jedan, da cela nacije postane reprezentacija, jer je plasman na Evropsko prvenstvo posle 24 godine od krucijalnog značaja za srpski fudbal u celini. I zato. Idemooo! Srbija!
Kurir sport/A. Radonić
