Na Čivijadi smo se proveli “baro”. Osim čivijaških pravila, prepoznajemo se i po specifičnim rečima. Dok je na biciklu “kontra”, u Šapcu “naopako” ne znači samo naopačke.
“Naopako, pa gde si ti do sada? Zakasnićemo na snimanje.”
“Nije mi nešto bilo baro pa sam išao sporije.”
“Idemo onda prvo da popijemo renku čaja.”
Ovo je jedan sasvim uobičajen dijalog u Šapcu. Ne zna se pouzdano kada i zbog čega su nastale reči baro i renka, ali ih svaki Šapčanin dobro razume.
“Renka je šabačka reč koja označava šolju, uglavnom za čaj, mleko ili jogurt, pretpostavlja se da vuče poreklo od posude iz koje se nekada služio ren na slavljima u Mačvi. Što se tiče reči baro, ona uglavnom označava nešto dobro, pre svega u superlativu, da označi nešto lepo ili zanimljivo. Dešavalo mi se na studijama, da kada spomenem ove dve reči, nastane pauza u komunikaciji, zato što ljudi uglavnom nisu familijarni sa ovim izrazom, ali su takođe postojale situacije da kada spomenem ove dve reči, ljudi me identifikuju kao Šapčanina”, kaže Đorđe Ivanković iz Šapca.
Naopako, kako je baro ova renka.
“Naopako je univerzalna šabačka uzrečica i može predstavljati nešto što je dobro i nešto što je loše, u zavisnosti od tonaliteta. U svakodnevnoj komunikaciji Šapčana, naopako može predstavljati razne emocije – od čuđenja do oduševljenja. Šapčani su u celoj Srbiji prepoznatljivi i lako ih identifikuju ostali u odnosu na tu reč. Danas je reč naopako postala svojevrstan šabački brend”, kaže Aleksandar Mihajlović iz Šapca.
Iz naopako perspektive, Šabac izgleda drugačije. Posle toga, sve može biti samo bolje.
espreso.rs/RTS/Vera Mitrović Kulačin
