Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se isključivo – po zahtevu. Upravni postupak pokreće se po službenoj dužnosti samo u slučajevima kada je potrebno novo odlučivanje o već utvrđenom pravu.
Inicijator za ovakav postupak su činjenice koje su nastale nakon utvrđivanja prava, ili su postojale i ranije ali nisu bile poznate. Naravno, neophodno je da su te činjenice od uticaja na pravo. Međutim, propisi koji uređuju upravni postupak nalažu zainteresovanim pojedincima da sami podnesu zahtev ukoliko smatraju da ispunjavaju uslove za neko od prava.
Činjenica da dugo radite i da ste navršili godine života potrebne za penziju ne znači da ćete penziju samo zbog toga početi da koristite. Ukoliko sami ne prikupite potrebnu dokumentaciju i ne podnesete zahtev, nećete postati penzioner. Slično je i sa drugim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Međutim, od zahteva do rešavanja put je nekada kraći, nekada duži. Nekada je jednostavan, a nekada je potrebno preći brojne prepreke da bi se stiglo do cilja. Da li ste se nekad zapitali šta se sve dešava od momenta kada podnesete zahtev, dok poštar ne pozvoni na vrata sa rešenjem u koverti? Pre svega, dakle, zahtev.
Republički fond PIO za praktično sve vrste prava ima predviđen obrazac koji stranka popunjava. Svrha obrasca je da zahtevi budu podneti na isti način i da uvek sadrže sve potrebne podatke. Zahtev se najčešće podnosi na šalteru organizacione jedinice Fonda koja je najbliža adresi prebivališta stranke, ali je moguće podneti ga i putem pošte, preporučeno, kao i elektronski korišćenjem e-Šaltera.
Ukoliko se zahtev podnosi putem portala e-Šalter, obrazac zahteva se popunjava onlajn i elektronski šalje nadležnoj organizacionoj jedinici Fonda, zajedno sa skeniranim prilozima dokaza. Naravno, dalji postupak se razlikuje u zavisnosti od toga za koje pravo je podnet zahtev.
Neki relativno jednostavniji postupci ne zahtevaju sveobuhvatno kompletiranje dokaza pa se i brže sprovode. Ipak, zahtevi za penziju su uvek najinteresantniji pa ćemo njih koristiti kao primer. Po podnošenju zahteva, prvi korak je formiranje predmeta. Ovaj deo posla radi pisarnica, a počinje od provere da li za istu stranku predmet već postoji. Ova provera podrazumeva da se ispita postojanje predmeta u bilo kojoj organizacionoj jedinici Fonda, a ne samo u onoj gde je zahtev primljen i koja je nadležna da po njemu postupa. Ukoliko se utvrdi da spisi predmeta već postoje, oni se pribavljaju i novi zahtev se ulaže u isti omot.
Cilj je da sva dokumentacija za osiguranika bude na jednom mestu, što svakako olakšava dalji rad. Očekuje se da će se ovaj deo postupka značajno ubrzati u narednom periodu kada Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje počne da koristi elektronsku pisarnicu. Po formiranju predmeta, zahtev se zavodi dodelom odgovarajućeg klasifikacionog znaka, a spisi se prosleđuju dalje. Naredni korak zavisi i od vrste zahteva. Ukoliko je podnet zahtev za invalidsku penziju, potrebno je obaviti medicinsko veštačenje.
Naime, postojanje gubitka radne sposobnosti je prvi uslov za utvrđivanje prava na invalidsku penziju. Upravo iz ovog razloga se prioritet daje veštačenju. Ukoliko bi se veštačenjem utvrdilo da podnosilac zahteva nema takvo oboljenje po osnovu kog bi imao pravo na invalidsku penziju, onda bi neki drugi koraci bili suvišni. Medicinsko veštačenje obavlja se na osnovu medicinske dokumentacije koja je predata uz zahtev ili eventualno naknadno dopunjena i neposrednim pregledom osiguranika.
Organ veštačenja zatim sačinjava nalaz, mišljenje i ocenu i spise predmeta dostavlja organizacionoj jedinici nadležnoj za odlučivanje u upravnom postupku. Medicinsko veštačenje obavlja se i kod nekih zahteva za porodičnu penziju, u zavisnosti od okolnosti, odnosno pravne i faktičke situacije. Ukoliko je nalazom utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, sledeći korak je utvrđivanje svih podataka o navršenom stažu i osnovicama osiguranja. Ove činjenice su odlučne i u pogledu ispunjenja uslova za sticanje prava, ali i za određivanje visine penzije.
Takođe, ovo je korak koji sledi nakon pisarnice u slučaju zahteva za starosnu penziju, kao i kod većine zahteva za porodičnu penziju. Ovo je obično i faza u toku postupka koja najduže traje. Ako se pitate zašto, odgovor je – zato što se u ovoj fazi ispravljaju propusti nastali kroz čitavu radnu karijeru jednog osiguranika. U ovoj fazi je potrebno pribaviti sve podatke koje su pojedini poslodavci slučajno ili namerno „zaboravili” da predaju Fondu iako im je to bila zakonska obaveza.
Takođe je potrebno i ispraviti greške koje su učinjene prilikom predaje podataka. Neretko se u ovoj fazi utvrdi da registrovani podaci daju osiguraniku više od 12 meseci staža u jednoj godini, ili da mu je osnovica osiguranja manja od jedan odsto prosečne godišnje zarade. Ovakvi propusti su baš veliki i očigledni, ali nekada su nedostaci u podacima manje upadljivi i potrebni su znanje i iskustvo da bi se uočili i ispravili. Korekcije u podacima su poseban deo problema.
Za njih je potrebno uspostaviti kontakt sa poslodavcima, ili makar pristupiti njihovim arhiviranim podacima. Ovo predstavlja jedan veliki set izazova sa kojima se referenti svakodnevno suočavaju. Neretko poslodavci, ili stečajni upravnici, nisu raspoloženi za saradnju. Nekada se od njih čuje da nemaju dovoljno ljudi da bi pretraživali stare podatke, pa čak i da ne znaju gde se arhive nalaze. A podnosilac zahteva, naravno, za to baš i ne mari. Čekanje na penziju obično podrazumeva odsustvo drugih prihoda pa i ne čudi što su budući penzioneri najčešće nestrpljivi.
U sledećem broju nastavićemo priču o putu do rešenja. Objasnićemo kako se rešenje donosi, pravo na žalbu, ali i još neke detalje iz ovog, svima značajnog, upravnog postupka.
espreso.rs / KurirBiznis.rs
