Arhiv javnih skupova, na koju se mediji pod kontrolom Dragana Šolaka i Dragana Đilasa pozivaju kao na relevantnu instituciju kad su podaci o skupovima u pitanju, a koju je zapravo raskrinkao Kurir ukazujući da je reč o grupi građana osnovanoj pre samo godinu i po dana, sa nula zaposlenih, čiji godišnji prihod za 2023. iznosi svega 1.000 dinara, i koju je nemoguće naći na adresi na kojoj se vodi, u odgovorima našoj redakciji samo je dodatno ukazao na svoju “relevantnost”.
Od primene najsavremenijih, skupih softvera koji su od izuzetne važnosti zbog preciznosti i tačnosti podataka, nema ništa, zapravo koriste besplatne alate sa interneta, čak i ručno broje 100.000 ljudi, a mediji pod kontrolom Šolaka i Đilasa ih uzimaju kao Sveto pismo jer im tako očigledno odgovara.
Našim novinarima koji su veoma raspoloženi da prisustvuju prezentaciji njihovog rada poručuju za tim nema potrebe jer svako ume da broji. O tome što ih je nemoguće naći na adresi na kojoj se vode, daju neuverljiv odgovor verovatno misleći da je i Kurir grupa građana, sa nula zaposlenih, koji je rešio da se malo igra, a ne da ozbiljno pristupa poslu kojim se bavi.
Neočekivana saznanja
Arhiv javnih skupova objavio je rezultate svojih istraživanja u kojima tvrde da je na protestu na Slaviji 22. decembra prošle godine bilo 100.000 ljudi, što je gotovo triput više od zvaničnih podataka Ministarstva unutrašnjih poslova. Inače, do tog protesta na Slaviji javnost gotovo da nije ni čula za ovu grupu građana koju su osnovali jedan vizuelni umetnik i dvojica medijskih aktivista.
Kako bismo se uverili u relevantnost podataka koje objavljuju, ali i same organizacije, Kurir je zapravo došao do, malo je reći, neočekivanih saznanja.
Nakon što nam se niko nije javljao na telefon, uputili smo se na zvaničnu adresu koju navode i na svom sajtu, a koja se navodi i u APR, ali ih je bilo nemoguće naći.
Zapravo na adresi u beogradskom naselju Padinska skela nije bilo nikoga, dok na vratima stana pod čijim brojem su registrovani ne postoji pločica s nazivom udruženja. Dokaz tome su i fotografije i video snimak koje je načinila naša ekipa.
Međutim, na brojna pitanja Kurira odgovorili su nam putem mejla. Tako smo, između ostalog, saznali da nikakvi super skupi softveri za preciznost i tačnost podataka, ne koriste, već do podataka dolaze tako što sami broje učesnike sa fotografija ili video snimaka, a koriste i besplatne programe koje skidaju sa interneta.
– Brojanje učesnika javnih skupova vrši se na više načina, radom na terenu ili analizom prikupljenih fotografija i video snimaka, a kada je potrebno i kombinacijom ova dva metoda. Podaci koji su nam potrebni za izradu procene su prosečna koncentracija ljudi po kvadratnom metru i ukupna površina skupa na datoj lokaciji – navodi se, između ostalog, u odgovoru.
Upitani koje softvere koriste i kako su došli do njih, ističu:
– Mi koristimo besplatan program za histopatološke analize, za digitalnu patologiju. To je program koji nam omogućava precizno ručno obeležavanje ljudi na slici, a brojanje se vrši automatski. Takođe, grafički interfejs programa nam omogućava mapiranje odnosno razdvajanje različitih koncentracija ljudi po kvadratnom metru na posmatranom skupu. Međutim, nije dovoljan samo jedan program. Za izračunavanje površine nepravilnih geometrijskih oblika koje formira svaki skup na jedinstven način, koristimo platforme bazirane na Google Maps alatima, koje su veoma precizne i takođe besplatne.
Ističu i da u situaciji kada nije u pitanju masovni skup, i kada su svi njegovi učesnici uhvaćeni jednom fotografijom, “ručno obeležavaju sve ljude na slici, pojedinačno, glavu po glavu”.
U odgovorima Kuriru, između ostalog, dodaje se i da Arhiv javnih skupova “trenutno nema formalnu saradnju ni sa jednom organizacijom kao takvom, već isključivo s pojedincima”, kao i da se finansira iz donacija.
“Nema potrebe za tim”
Na konkretno pitanje da li postoji mogućnost da izvrše javnu prezentaciju procesa brojanja prisutnih na javnim skupovima, najpogodnije u prisustvu nekog od naših novinara, dobili smo sledeći odgovor:
– Smatramo da nema potrebe za tim, jer se nadamo da brojati ume svako. Sve informacije o postupcima koje primenjujemo za procenu različitih vrsta javnih skupova nalaze se na našem sajtu, a ako nekog zanima softver koji koristimo za automatsko brojanje obeleženih ljudi na snimku, na našem sajtu je i link sa besplatnom instalacijom i uputstvima za korišćenje.
Budući da udruženje nismo pronašli na adresi koja se navodi na sajtu kao i na APR-u, upitani da li su svesni mogućnosti da se zbog lažnog predstavljanja i obmanjivanja javnosti podnese krivična prijava, usledio je odgovor:
– Na ovu adresu do ovog trenutka nije došao niko iz Kurira, pa je samim tim nemoguće da niste nikog pronašli. A čak i da niste, sigurno ste potpuno svesni da u tome ne bi bio nikakav pravni problem, pa nam nije jasno čemu ovo apsurdno pitanje.
“Plaćeni od naručioca”
I zato je posle svega ovoga glavno i osnovno pitanje – ko tvrdi da je na Slaviji 22. decembra 2024. zaista bilo 100.000 ljudi?! Da li zapravo iza ovog sumnjivog udruženja stoje interesi određenih političkih struktura?
“Ono što znam iz višedecenijskog iskustva i života u Beogradu i prisustva na raznim velikim događajima, 100.000 ljudi se retko nalazi na jednom mestu. Uveren sam da nijedan skup u prestonici nije imao tu brojku – kazao je juče u razgovoru za Kurir izvršni direktor Agencije za istraživanje javnog mnjenja “Faktor plus” Predrag Lacmanović.
On smatra i da je nemoguće da ovakva organizacija ima preciznije podatke od Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je procenilo da je na skupu na Slaviji bilo između 28.000 i 29.000 ljudi.
“Lično mislim da nije moguće da takva organizacija ima preciznije podatke od MUP. Verujem da se takva organizacija formira zarad borbe određene frakcije i političkih ciljeva naklonjenih jednoj strani, tu nema sumnje. Ne znam ko bi osnivao takvu agenciju i gde bi bila privredna dobit u prebrojavanju prisutnih osim ako nisu plaćeni od nekog naručioca. Na stranu to koliko je to legalno ili ne, ne vidim neku finansijsku korist osim ako nije s nekim ciljem”, istakao je Lacmanović.
Dodaje i da ovakve brojke idu u korist određenoj političkoj grupaciji koja želi da se domogne vlasti.
“Ne morate biti ekspert u toj oblasti da biste osnovali takvu organizaciju. Dovoljno je da vas neko uputi da bi bilo dobro da nešto radite zarad prikupljanja poena određenoj grupi koja ima određeni cilj. Mislim da je to jasno i to je podrška određenoj frakciji koja želi da dođe na vlast. Samo upravljanje softverom može da vrši i neko ekspertsko lice koje ne mora biti navedeno u upravljačkoj strukturi”, zaključio je Lacmanović.
Kurir Politika
