Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje Milovan Bojić izjavio je danas da je taj Insitut pojam transplatacione medicine u okvirima Srbije i regiona, podsetivši da su prve transpplatacije srca i jetre urađene 1995. godine u izuzetno teškim uslovima u vreme kada su na snazi bile velike ekonomske sankcije prema Srbiji.
– Do 2000. godine mi smo 29 takvih transplatacija uradili. Satisfakcija svakog tog našeg rada, napora, truda jednog multidisciplinarnog tima je što veliki deo tih pacijenata i danas živi svoje živote a bili su otpisani, njihova rodbina je kupila kovčege i sve za sahranu – naveo je on.
Bojić je istakao da su zahvaljujući naporima Ministarstva zdravlja i Instituta “Dedinje” ove godine urađene tri vrlo uspešne transplatacije, čime je Institut “Dedinje” pokazao da je organizaciono i stručno spreman da nosi ovaj posao.
– Kada smo prethodnog pacijenta poslali kući nakon operacije, ministar zdravlja je rekao da kao da pauza od skoro 30 godine nije trajala ni 30 dana. Transplatacija je organizaciono pitanje, vođenje rukovođenje, sinhronizacija, logistika, struka uvežbanih timova. Insitut Dedinje po tome prednjači i spreman je za sve izazove – poručio je Bojić.
Na pitanje zbog čega je važno da donori nisu stariji od 50 godina i na koji način se procenjuje da li je srce bilo dovoljno zdravo da može da se uradi transplatacija, Bojić je rekao da je rezultat kliničkih istraživanja pokazao da srce osobe mlađe od 50 godina može najbolje da posluži kao donorsko srce u drugom organizmu, da bi sama transplatacija imala smisla.
– Transplataciona medicina je odmakla, funkcioniše se u situaciji apsolutnih protokola i proverenih kliničkih pravila. Šestić je bio ekstremno zahtevan pacijent zbog svoje starosne dobi, srce donora je 65 godina i to je veliki izazov za najveće transplatacione centre u svetu. Mi smo hrabro to uradili i očekujem da u četvrtak Šestić ode kući – objasnio je Bojić.
Timovi na Insitutu “Dedinje” su obučeni u najeminentnijim centrima Amerike, Evrope i sveta, rekao je Bojić i naglasio da način na koji se leči terminalna srčana slabost na ovom Institutu ne zaostaje ni za centimetar u odnosu na američku i evropsku medicinu.
Bojić je gostujući na K1 televiziji rekao da je trenutno na listi čekanja za transplantaciju srca 41 osoba i istakao da je u toj zdravstvenoj instituciji posle 30 godina izvršeno tri transplantacije srca.
Naveo je da pacijenti koji čekaju tu operaciju najčešće ostaju u Institutu nekoliko dana kako bi im se uradile kompletne analize i napravio precizan pregled stanja, kao i da se za njihovo lečenje koriste najsavremeniji lekovi koji štite njihova srca od daljeg propadanja.
Prema Bojićevim rečima, cilj je da se pacijenti dovedu u optimalno stanje kako bi transplantacija imala smisla.
Objašnjava da postupak izgleda tako da najpre Centar za biomedicinu obavesti Institut da postoji potencijalni donor – pacijent sa moždanom smrću, sa utvrđenim parametrima, ali se čeka saglasnost rodbine.
– Pozivamo bar tri takva pacijenta, iako ne znamo da li će rodbina dati saglasnost, oni dolaze u bolnicu.Kada vidite pacijente koji dolaze da dobiju novo srce, a ne znaju ko će od njih biti taj srećnik, njihov pogled i želja za životom su nešto što ću zauvek pamtiti. Svestan sam da će dvojica od njih ovog puta ostati bez transplantacije, ali morate im dati nadu i optimizam. Kada rodbina konačno da saglasnost, naša ekipa odlazi sa odgovarajućom opremom, skidamo srce sa potencijalnog donora, zatim jetru, bubrege… Moram naglasiti da je, kada rodbina da saglasnost, bar pet ili šest života spašeno – rekao je Bojić.
Ističe da su porodice donora junaci našeg doba, jer su se izdigli iznad granica svoje tuge koja je beskrajna.
Dodaje i da prema zvaničnim podacima Instituta “Batut”, 2019. godine u Srbiji je od kardiovaskularnih bolesti umrlo 56.305 ljudi, odnosno 151 osoba dnevno.
– To je alarmantna cifra i zato se moramo boriti svim silama da taj procenat smanjimo. Danas je broj smanjen na oko 50.000, ali moramo nastaviti da ga smanjujemo, kako bi to bilo u korist naše države i njene budućnosti – rekao je Bojić.
Jedan od tri pacijenta kojima je izvršena transplantacija srca jeste i bivši fudbaler Miloš Šestić, za koga Bojić kaže da je operisan 29. novembra, a da će Novu godinu dočekati kod kuće.
– To je za nas, lekare i sve zaposlene koji smo brinuli o njegovom zdravlju, izuzetno značajna vest. Njegovi prijatelji i sportski radnici, koje odavno nisam čuo, neprestano su zvali, pokazujući ogromnu podršku. Ovo je velika i ohrabrujuća vest za sve one koji čekaju transplantaciju. Šestić je poseban i legendarni fudbaler. Njegovo srce je ušlo u fazu srčane slabosti, povremeno funkcionišući dobro, a povremeno loše. Došao je u situaciju da je njegov srčani mišić toliko propao da, uprkos svim našim merama i metodama lečenja, najkvalitetnijem mogućem tretmanu, jedina šansa bila transplantacija srca. To je bio dodatni izazov jer Šestić ima 69 godina, što je donja granica za transplantaciju, a uz to je imao i pridružene bolesti – rekao je Bojić.
Kao poseban izazov on je naveo to što je donorsko srce koje je Institut dobio imalo 65 godina.
– Ne postoji nijedan centar na svetu koji bi požurio da uradi transplantaciju u ovom slučaju, znajući sve poteškoće i rizike, ali mi smo hrabro pristali, bez dileme. U odlučivanju je učestvovao i sam pacijent, ali smo želju da pomognemo prihvatili s punim poverenjem, koristeći naše znanje, stručnost i nauku. Ponosim se svojim timom i centrom za srčanu slabost, kako smo ga lečili i pripremali za operaciju. Pacijent se posmatra sa svih mogućih aspekata – zaključio je Bojić.
tanjug.rs
