– Moje pitanje je da li predstavnici opozicije koji su podneli ovaj zahtev, zaista misle da su svi građani Srbije slepi i da su gluvi. Jer ovo je uvredljivo što smo danas čuli.

Brnabić je istakla da je uvek davala reč opoziciji, jer je važno da građani čuju koja je njihova politika.

– Odbili su čak i da predstave građanima šta su bili njihovi predlozi za dopunu dnevnog reda, koje zakone oni predlažu, zato što je to politika koju predlažu građanima Srbije. I to su odbili. Grubo su prekršili poslovnik, provocirali poslanike, lepili nalepnice i unosili se poslanicima u lice. Pitam građane, da li je to pokazatelj da su želeli razgovor ili da prekinu sednicu?  Nakon toga, prvi udarac je zadao narodni poslanik Dragan Đilas. Marinika je počela da poliva neselektivno narodne poslanike. Najviše je svoje polivala, ne znam da li misli da su i njima krvave ruke. Onda je Miroslav Aleksić prišao mom stolu, i umesto dogovora iščupao moj mikrofon, a onda redom krenuo da čupa sve mikrofon.

– I šta vi mislite da ljudi ne mogu da se sete? Da svi imamo kolektivnu amneziju? Vi ste dan pre rekli šta ćete raditi u ponedeljak. Svi su mogli da vide da sam sišla da smirim strasti, i svi su se vratili na svoja mesta. Kako sam dala reč Milošu Vučeviću, odmah su krenuli da prave incidente.

– Moje treće pitanje: Da li je to pokazatelj da ste želeli raspravu i debatu, ili da ste želeli nasilje i blokadu usvajanje budžeta. Čime biste blokirali povećanje plata i penzija, dodatnih izdvajanja za zdravstvo, poljoprivrednike…

– Idemo dalje. Sa kim su želeli raspravu kada su zauzeli klupe članova Vlade Srbije? Sami sa sobom? Nisu se odazvali konsultacijama, zauzeli su klupe članova vlade. Misle ako ne mogu da dobiju izbore da mogu tako da dođu do funkcija. Ne možete blokirati skupštinu, i ne možete da blokirate budžet, osim ako imate većinu.

– Kada bi vuvuzele pričale, oni bi bili najrečitiji ljudi. Ali vuvuzele ne pričaju. To je nasilje. Tražili su sednicu o litijumu, i dozvolila sam je. Nisu imali kvorum, dali smo kvorum. Dozvolila sam ono što oni nikada nisu dozvolili opoziciji dok su bili vlast. 

O zahtevu za glasanje poverenju Vlade

– Predali su novi zahtev sa sada ukupno 81 potpisom. Pretpostavljam da imaju kvorum, jer ako nemaju onda je to politički rijaliti. Pošto kažu da imaju većinu za kvorum i za jednu i za drugu raspravu.  I to me takođe raduje, jer vidim da su se udaljili od onoga što su nazvali “performativna politika”. Jer politika nije performans, što su pokušavali svo vreme. Ono što su jasno i glasno pokazali je da neće izbore, i da neće referendum o opozivu predsednika republike. Pričaju da “Srbija ključa i vri”, a neće izbore. Ali vidim da od toga beže, jer vide da baš i nisu stvari takve kakve bi oni želeli.

– Jedinstven je slučaj da Zlatko Kokanović krši zakon, a da predsednik Republike treba da ide u zatvor. Za takav slučaj još nisam čula. Neprihvatljivo je za sve naše građane da opoziciono delovanje u Srbiji znači da je neko iznad zakona, i da zakoni ne važe za njih. Žao mi je što smo i danas na konferencijama čuli pretnje od poslanika, pretnje ulicom i nasiljem. Ako želite stabilnu Srbiju, onda se o tome razgovara ovde, a ne narodni poslanici koji prete nasiljem na ulicama, jer neće da razgovaraju, nego vode vuvuzele i vino politiku.

Pitanja novinara

O referendumu i izborima

– Iste ove priče, iste scenarije smo videli nakon tragedija u maju 2023. godine. Tada sam rekla, računajte na moju ostavku, nikakakv problem. Do avgusta su pričali bukvano isto – nećete nas prevarite izborima, pozvaćemo građane na blokadu, nema ništa od izbora. A onda su 11. septembra svi zajedno uputili zahtev predsedniku Vučiću za hitne izbore. I nisu se potrudili da objasne građanima kako takav zaokret. Sve ove filmove smo videli nekoliko puta u poslednjih 10 godina. Što se mene tiče, ne mislim da su nam potrebni izbori, ali i ne mislim da Srbija vri. Ne znam zašto ne traže izbore ako misle da imaju podršku. Ja mislim sve suprotno od njih. Mislim da je Srbija stabilna, zemlja koja zna gde ide.

Odgovor na studentske blokade

– Broj nije važan, i da postoji jedan koji želi da razgovara, razgovarala bih sa jednim. Kao predsednica Skupštine sam imala poprilično otvoren kanal sa mladima. Ja sam uvek spremna da razgovaram, i želim. Što su nam različitije tačke gledišta to ja više volim da razgovaram sa tim ljudima. To je važno za naše društvo i demokratiju. Nisu mi se obratili, ali volela bih da pomognem. Nisam sigurna da vlast mora da odgovori na neke zahteve, na neke zahteve treba da odgovore pravosudne institucije, to nije vlast već tužilaštvo i sudstvo. Nisam sigurna u kojoj demokratskoj zemlji neko isporučuje zahteve sudstvu i tužilaštvu. Ako želimo vladavinu prava, samostalno tužilaštvo i sudstvo, to ne ide jedno sa drugim. Ove ostale zahteve koje vlast može da isporuči, a to je 20 odsto povećanja izdvajanja za visokoškolske ustanove i fakultete, to je na Vladi – zaključila je Brnabić.

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić