U toku noći na Balkanu zabeležena je serija zemljotresa, i to u Srbiji, Jadranskom i Egejskom moru. Ona se naročito nastavila u našoj zemlji, gde je u toku dana zabeležen još jedan niz potresa, u razmacima od sat vremena, u Majdanpeku, Kraljevu i Boru. Seizmolozi inače već neko vreme upozoravaju da postoji velika mogućnost da Srbiju pogodi i zemljotres jačine 5 stepeni po Rihterovoj skali i navode da to može da se desi u narednih 10 godina.
- Najverovatnije mesto za zemljotres magnitude oko 5 stepeni je područje Šumadije u Srbiji
- Jeseni i proleće su periodi kada je na Balkanu veća aktivnost zemljotresa
- Centralna Srbija je najtrusnije područje, a Kopaonik posebno
– Obradio sam podatke od 60. godina do danas i ono što se može videti je da naš region aktivniji u jesen i proleće kada su u pitanju zemljotresi. Svake jeseni imamo zemljotrese oko 4 Rihtera. Zanimljivo je da, kada je u pitanju naš region više zemljotresa u jesen zabeleženo na teritoriji Hrvatske, dok je u proleće to na teritoriji Bosne i Hercegovine – rekao je ranije meteorolog amater Ivan Ristić.
Ristić ističe da do decembra traje seizmička godina i da ćemo tek videti da li će se i u kom intenzitetu zatresti na našem području. Ono što je još zanimljivo jeste da je u ovom periodu i Aurora borealis vidljivija na našim prostorima, što smo imali prilike da uočimo ovih dana.
– Interesantno je da je i polarna svetlost vidljivija češće u proleće i jesen na našim prostorima. Zašto je to tako, nema objašnjenja, statistika pokazuje ovako – kaže Ristić.
Seizmološkinja Ana Mladenović nedavno je izjavila da se očekuje zemljotres magnitude oko 5 stepeni u Srbijii to u području Šumadije, koje i važi za najtrusnije kod nas. Za to postoji mogućnost da se desi u narednih desetak godina, iako je važno napomenuti da nije moguće precizno definisati niti predvideti kada bi moglo doći do zemljotresa.
– Ono što smo mnogo puta govorili do sad je da nas očekujem neki zemljotres koji bi imao magnitudu oko 5 stepeni i njega i dalje očekujemo, samo ne znamo kada ali desiće se negde u Šumadijskom delu najverovatnije – rekla je Mladenović i dodala da je ova tvrdnja zasnovana na geološkim istraživanjima, ali i statistici i broju decenija koji je prošao od prethodnog udara u tom delu Srbije.
Mladenović kaže da geolozi i seizmolozi prate i istražuju rasede koji su direktno odgovorni za dešavanje zemljotresa i onda na osnovu njihove geometrije, kinematike, odnosno brzine i načina kretanja mogu da pretpostavke koji bi rased mogao da bude odgovoran za dešavanje zemljotresa u budućnosti.
Ovo su područja u Srbiji koje može pogoditi zemljotres
Seizmološkinja Mladenović objasnila je da, kada je u pitanju Srbija, ovo su najtrusnija područja:
- Kopaonik,
- dolina zapadne Morave,
- dolina Velike Morave,
- Kraljevo,
- Trstenik,
- Kruševac,
- naviše ka planini Rudnik,
- Valjevo,
- Lazarevo,
- Mionica i
- eventualno Svilajnac i Paraćin
Objašnjava da u Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.
– Kod nas ne može ništa specijalno veliko da se stvori – tvrdi Ana Mladenović.
Ona je istakla i da je centralna Srbija najtrusnije područje.
– Kopaonik je najtrusnije područje kod nas, zatim dolina Zapadne Morave – Kraljevo, Trstenik, Kruševac, planina Rudnik, okolina Valjeva, Svilajnac i Paraćin, znači sam centar Srbije. Trebalo bi da se u građevinskom smislu objekti više osiguravaju na Kopaoniku, ali da li to rade, ne znam – kaže Mladenović.
Beograd nije trusan
Ana Mladenović je istakla i da, kada je u pitanju Beograd, sama teritorija prestonice nije trusna.
– Najbliža seizmička područja su Mionica, Lazarevac, Valjevo, to je na nekih stotinak kilometara od Beograda i tu može da se desi zemljotres otprilike ove magnitude kao što je bio u Rumuniji – kaže Mladenović.
Ona je navela i da neke veće štete od zemljotresa u tim područjima ne bi trebalo biti, osim da popadaju knjige sa polica i da se oštete zidovi koji nisu noseći.
– Kod nas zemljotres ne može biti mnogo jak i ne može imati takvo rušilačko dejstvo kao ovaj u Turskoj, gde je katastrofalno. Kod nas neće biti tako i nema razloga da napuštate objekat. Ako krenete napolje, možete se naći na stepeništu koje je strukturalno najlabilnije, pa je najbolje da stanete i sačekate da vidite šta se dešava i ako je baš veliko ljuljanje, da izađete – istakla je Mladenović.
Prvi zemljotres registrovan u Srbiji, poslednji u blizini Svete Gore
Naime, rano jutros zabeležena je serija zemljotresa u našem regionu.
Prvi je registrovan u Srbiji, tačnije u Bujanovcu, jačine 1.7 stepeni po Rihterovoj skali, u 2.25 sati tokom noći. Zatim je usledio u Jadranskom moru, blizu Herceg Novog, jačine 2.3 stepena, potom u Egejskom moru nedaleko od Atosa, jačine 3.1 stepen.
U toku dana, serija zemljotresa se nastavila, i to u Srbiji. Tlo se prvo treslo u Majdanpeku jačinom 1.8 stepeni po Rihteru, zatim u Kraljevu, jačinom 1.9 stepeni i na kraju u Boru, jačinom 1.7 stepeni.
Kako se može videti na sajtu Seizmološkog zavoda Srbije, svaki sledeći zemljotres bio je sve jači, a razmak između poslednja dva bio je samo 10 minuta.
Najjači zemljotresi u Srbiji
Ovo je spisak svih najjačih zemljotresa otkad se seizmološka aktivnost beleži u Srbiji i prvi na spisku je upravo Svilajnac oko kog podrhtava tle i ovih dana:
- Svilajnac, 8. april 1893. – 5,8 stepeni po Rihterovoj skali
- Lazarevac, 24. mart 1922. – 5,7 stepeni po Rihterovoj skali
- Rudnik, 15. maj 1927. – 5,9 stepeni po Rihterovoj skali
- Kopaonik. 18. maj 1980. – 5,8 stepeni po Rihterovoj skali
- Maljen, 29.septembar 1998. – 5,7 stepeni po Rihterovoj skali
- Peć, 11. februar 1662 – . 5,5 stepeni po Rihterovoj skali
- Jagodina, 4. februar 1739. – 5,5 stepeni po Rihterovoj skali
- Vranje, 26. februar 1755. – 5,1 stepeni po Rihterovoj skali
- Golubac-Nova Moldava, 10. oktobar 1879. 5 – stepeni po Rihterovoj skali
- Krupanj, 25. jul 1906. – 4,6 stepeni po Rihterovoj skali
- Vitina, 10. avgust 1921. – 5,4 stepeni po Rihterovoj skali
kurir.rs/blic
