Inicijativu za vraćanje obaveznog vojnog roka pokrenuo je Generalštab Vojske Srbije, koji je predsedniku predao predlog još 4. januara ove godine. Prema tom planu, muškarci starosti od 20 do 30 godina služili bi vojni rok, a većina građana podržava ovakvu odluku države.
Najavljeno je da bi služenje obaveznog vojnog roka trebalo da traje 75 dana, odnosno dva meseca i 15 dana, za sve punoletne muškarce do 30 godina.
Trenutno, vojnici koji dobrovoljno služe vojni rok primaju mesečnu naknadu od oko 46.000 dinara, uz obezbeđeno vojno zdravstveno osiguranje, pokrivene putne troškove, smeštaj, ishranu i uniformu.
Očekuje se da će isti uslovi važiti i za regrute od 1. januara 2026. godine, kada bi obavezni vojni rok trebalo da stupi na snagu, ali postoje određene situacije kada je regrut oslobođen vojske.
1. Legalni Izuzeci
Svaka zemlja ima svoje zakone koji definišu ko se može izuzeti od vojne obaveze. Uobičajeni razlozi za izuzeće mogu uključivati:
Zdravstveni razlozi: Ako osoba ima ozbiljna zdravstvena stanja koja bi mogla onemogućiti obavljanje vojnih dužnosti, može podneti zahtev za izuzeće. Ovo obično uključuje pružanje medicinskih izveštaja koji potvrđuju zdravstvene probleme.
Porodični razlozi: Neke zemlje nude izuzeća za pojedince koji imaju obaveze prema članovima porodice koji su u potrebi, kao što su neodložna briga o deci ili starijim rođacima.
Obrazovanje: U nekim slučajevima, ako je osoba upisana u obrazovni program, može biti odložena od vojne službe dok ne završi svoje obrazovne obaveze.
2. “Prigovor Savesti”
Mogućnost pozivanja na prigovor savesti uveden je 2003. godine, kada je donet Zakon o civilnoj službi. Ovaj zakon omogućio je regrutima da se pozovu na prigovor savesti i umesto vojne službe pod oružjem obavljaju civilnu službu. Ovakav vid služenja vojnog roka u narodu je bio poznat kao civilno služenje vojnog roka, a oni koji su „civilno“ služili vojsku su to obavljali uglavbnom u javnim i komunalnim preduzećima.
Ovakav vid služenja vojske je trajao nešto duže nego vojni rok pod oružjem.
Kasnije je ovo pravo uvedeno kao ustavna kategorija i spada u osnovno ljudsko pravo.
Prema tome, kakve god da budu zakonske izmene vezane za ponovno uvođenje vojnog roka, prigovor savesti ostaje, jer je on definisan Ustavom kao najvišim pravnim aktom.
Pravo na prigovor savesti ne može ostvariti vojni obveznik (regrut i lice u rezervnom sastavu):
1) koji je posedovao ili poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja;
2) koji je podnosio ili je podneo zahtev za nošenje ili držanje oružja;
3) koji je pravnosnažno osuđivan za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti kao i za krivično delo ili prekršaj sa elementima nasilja koji se gone po privatnoj tužbi;
4) koji se bavio ili se bavi prodajom ili popravkom oružja ili municije;
5) protiv koga je pokrenut ili se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti;
6) koji je prekršajno kažnjavan i osuđivan za izazivanje ili učestvovanje u neredima i tučama;
7) ako je registrovan kao vlasnik ili kolekcionar vatrenog ili trofejnog oružja;
8) ako je član lovačkog, streljačkog, streličarskog ili drugog kluba, društva ili udruženja koje u svojim aktivnostima ima upotrebu hladnog ili vatrenog oružja ili je to bio u periodu od godinu dana pre podnošenja zahteva;
9) ako se utvrdi da je u podnetom zahtevu za civilnu službu dao neistinite podatke.
Posledice Izbegavanja
Izbegavanje vojne službe bez valjanog razloga može imati pravne posledice koje se razlikuju od zemlje do zemlje. Moguće posledice uključuju novčane kazne, zatvorske kazne ili otežan pristup određenim poslovima i prilikama. Razumevanje ovih posledica može pomoći pojedincima da donesu informisane odluke.
Srbija Danas
