Jedan od vremenskih ekstrema koji će u buduće da se javlja sve češće zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja su i olujna nevremena poput superćelijskih oluja koje su prošle godine u više navrata opustošile pojedine delove regiona i Srbije i ostavile za sobom veliku materijalnu štetu, ali, nažalost, odnele su i više ljudskih života.
Prethodnih dana u našoj zemlji na snazi je bilo više upozorenja na kišu, pljuskove sa grmljavinom zbog čega su se mnogi pitali da li postoji mogućnost da se ponovi dramatični scenario iz leta 2023. godine kada je jako nevreme pogodile više naših gradova, i kada je uz ogromnu količinu padavina tukao grad i duvao snažan vetar.
Meteorolog Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ), na pitanje da li će biti superćelijskih oluja kaže da se one za sada ne očekuju.
Međutim, dva od tri ključna uslova za stvaranje superćelijskih oluja su već prognozirana za maj, tako da RHMZ redovno prati stanje u atmosferi i po potrebi objavljuje meteo upozorenja.
Zapadno od Srbije očekuju se obilne padavine
Prema dugoročnoj vremenskoj prognozi i mesečnoj za maj 2024, u Srbiji se u maju očekuju dva tropska talasa – prvi sredinom maja, a zatim i pred sam kraj meseca.
Od 15. do 18. maja doći do povećanja temperature, odnosno do tropskih 30 i više stepeni, a razlog tome je pojačavanje južnog i jugozapadnog strujanja u toplom sektoru polja niskog vazdušnog pritiska koje će krajevima koji se nalaze zapadno od nas donositi veoma obilne padavine. Prvo se veoma obilne padavine očekuju na severu Italije, u četvrtak 16. maja u oblasti Alpa i zapadnog Balkana, dok u petak 17. maja veoma obilnih padavina biće u regionu Jadrana, u Mađarskoj i Austriji.
– Za to vreme Srbija će se nalaziti u toplom sektoru polja niskog vazdušnog pritiska pod uticajem veoma toplog vazduha i zato očekujemo da kod nas temperatura dostigne 30 stepeni. Padavine će u našim krajevima biti vrlo lokalne i izolovane, biće retka pojava. Ipak, oprez zbog jakih grmljavinskih razvoja u tom periodu je najviše izražen na potezu od severne Italije preko Jadrana i zapadnog Balkana do srednje Evrope i mi ćemo pratiti situaciju u našoj zemlji i izdavaćemo upozorenja u slučaju potrebe koja uvek izdajemo za period do 72 časa unapred. Za sada nema opasnosti od snažnih superćelijskih oluja u Srbiji – kaže Sovilj.
Za superćelijsku oluju ključan je vetar
Za superćelijske oluje, objašnjava Sovilj jako je važan jedan aspekt, a to je – kako izgleda polje vetra u atmosferi.
Možemo da imamo i veoma toplu atmosferu i dosta vlage, a da ne dođe do stvaranja superćelijskih oluja ako polje vetra nije povoljno.
– To znači da moramo da imamo veoma jaka strujanja na višim nivoima, na pet, šest ili deset kilometara visine, jer takav profil vetra obezbeđuje izraženo smicanje vetra između prizemnih slojeva i viših slojeva atmosfere. Kada je promena u vetru dodatno izražena, ne samo po intenzitetu, nego i po pravcu, onda to omogućava oluji da zaista živi dug vremenski period i da se održava satima. Dakle, kada je atmosfera topla, vlažna i nestabilna onda zaista ti oblaci mogu da budu veoma razorni. Zato je potrebno nekoliko elemenata da se poklope kako bi zaista imali snažne superćelijske oluje – kaže Slobodan Sovilj.
Koliko dana unapred je moguće predvideti superćelijsku oluju
Na pitanje koliko dana pre početka superćelijske oluje možemo predvideti njihov dolazak, kaže da, nažalost, nije moguće sada predvideti da li će ih biti ovog leta, ali je optimalni period procene teritorije koja bi mogla da bude pod rizikom od nastanka superćelijske nepogode tri do pet dana unapred.
To je ujedno period za koji ima smisla davati procenu za regione, dok za konkretne lokacije to može samo na osnovu radarskih i satelitskih snimaka sat, dva do tri sata unapred.
– Kod procene od tri do pet dana se ne misli na tačnu lokaciju, precizno na mesto ili grad, nego se, pre svega, misli na region. Tako da možemo, na primer, reći, u narednih 72 časa verovatnoća za pojavu jakih ili superćelijskih nepogoda se nalazi na određenom području. Nekada te nepogode nisu grupisane, nego su vrlo izolovane i u nekim predelima uopšte nema padavina, dok u susednom mestu kroz koje prođe superćelijska oluja bude značajna materijalna šteta. To zavisi od toga koliko je ta pojava više ili manje izolovana i da li se superćelijski oblaci grupišu kao što smo imali priliku da vidimo prethodnog leta kada su čitavi linijski sistemi sa zapada Balkana dolazili do naše zemlje – zaključuje Slobodan Sovilj.
Kurir.rs/blic
