Da li se na Svetu Petku posti? Različita pravila važe za žene i muškarce – evo šta nikako ne smete da radite 27. oktobra

Sveta Petka, jedna od najpoštovanijih svetiteljki u srpskoj pravoslavnoj tradiciji, slavi se svake godine 27. oktobra.

Ova svetiteljka, poznata i kao Prepodobna mati Paraskeva, posebno je cenjena zbog svog života posvećenog Bogu i pomoći ljudima, te mnogi vernici slave njen dan s dubokim poštovanjem i verom.

Upravo zbog toga, često se postavlja pitanje da li se na ovaj praznik posti, kao deo obeležavanja njenog dana.

Prema crkvenim pravilima, 27. oktobar nije obavezan posni dan i prema crkvenom kalendaru mrsi se na ovaj praznik.

Ipak, u nekim krajevima Srbije postoji dugogodišnji običaj koji nalaže da žene poste šest dana uoči Svete Petke, dok na sam dan svetiteljke, sedmog dana, prelaze na mrsnu trpezu.

Ovaj običaj, koji se prenosi s generacije na generaciju, pokazuje koliko je poštovanje prema Svetoj Petki duboko ukorenjeno u narodnim verovanjima i praksama, iako nije formalno propisano od strane crkve.

Kada je reč o slavskoj trpezi, tradicija nalaže da slave mogu biti mrsne ili posne, u zavisnosti od perioda godine kada padaju.

Postoji četiri velika posta u crkvenom kalendaru: božićni, vaskršnji, petrovski i gospojinski, i tokom tih perioda slavska trpeza je uvek posna.

Pored toga, ako slava pada u sredu ili petak, danima kada je post obavezan, slavska trpeza takođe mora biti posna, bez obzira na doba godine.

Jedan od interesantnih običaja vezanih za Svetu Petku jeste verovanje da žene na njen praznik ne bi trebalo da mese hleb niti da obavljaju teže kućne poslove, poput pranja veša ili ručnih radova.

Takođe, noć uoči praznika, vernici, a posebno žene, mole se za pomoć svetiteljke, verujući da će ih zaštititi i uslišiti njihove molitve.

Sveta voda “adžijazma”

Posebno zanimljivo verovanje koje prati praznik Svete Petke odnosi se na lekovitu vodu poznatu kao adžijazma. U Beogradu, na Kalemegdanu, nalazi se Kapela Svete Petke, gde se veruje da izvire lekovita voda, a isti izvor postoji i u drugim mestima, kao što su manastir Rakovica i mesto Izvor kod Paraćina.

Prema legendi, ova voda je od davnina poznata po svojim isceliteljskim svojstvima, a predanje kaže da je jednom vitezu pomogla da izleči kraljevu kćer.

Verovanje u lekovitost ove vode toliko je ukorenjeno u narodu da se mnogi vernici i danas oslanjaju na nju, koristeći je za lečenje različitih bolesti, posebno problema sa očima, ušima ili zubima.

Takođe, osvećena bogojavljenska vodica, koja se čuva tokom cele godine, često se smatra adžijazmom i koristi se u slične svrhe.

Sveta Petka ostaje simbol vere, nade i zaštite za mnoge vernike, a njeno obeležavanje, bilo kroz molitvu, post ili poštovanje običaja, zauzima važno mesto u srpskoj pravoslavnoj tradiciji.

glossy.rs