Kada početkom proleća, umesto da grejemo, uključujemo klime zbog rashlađivanja, a u maju, umesto da nam je toplo, punimo TA peći, palimo grejalice i kalorifere, većina domaćinstava se pita – šta ih tu više košta.
To što su u istom mesecu i grejali i hladili, ili je sve je to isti trošak, jer se struja troši pa se troši. Ono što ih dodatno zanima, pogotovo sada kada znaju da posle 31. marta nema dodatnih popusta na kilovate za racionalnu potrošnju, jeste kako da smanje račune uz istovremeno i grejanje i hlađenje.
Na pitanje da li se u Srbiji više struje troši na grejanje ili na uključivanje klime za hlađenje, dr Slobodan Ružić, savetnik Preduzeća za energetsku efikasnost, inženjering i konsalting ‘Enerdži sejving grup’, kaže da uprkos činjenici da broj instaliranih uređaja za hlađenje značajno raste, za grejanje se u Srbiji troši mnogo više električne energije nego za hlađenje, skoro 4-5 puta više.
Loša izolacija jednako loše utiče na potrošnju za grejanje kao i za hlađenje – povećava ih, dakle to nije uzrok razlike u potrošnji. Broj dana kada je grejanje potrebno jeste veći nego broj dana kada je potrebno hlađenje pa to jeste jedan od razloga. Međutim, postoje još dva bitnija razloga. Prvi je što prosečna razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature pri grejanju iznosi oko 16-17 stepeni, dok pri hlađenju ta razlika nije veća od osam stepeni, a čak je i manja zbog zdravstvenih razloga – objašnjava Ružić.
Drugi razlog je, ističe, efikasnost uređaja za grejanje i hlađenje.
– Kod grejanja dominiraju uređaji poput TA peći, grejalica i kotlova čiji stepen efikasnosti jeste blizak, ali uređaji za hlađenje prostora, zbog prirode procesa koji se u njima odvija (oni su vrsta toplotnih pumpi), obezbede bar četiri puta više korisne energije za hlađenje nego što utroše električne energije – ističe naš sagovornik.
Na pitanje šta ako se ispostavi tačnim da bi za pet do šest godina čitavom regionu moglo da nedostaje trećina sadašnje količine struje, kako ćemo se grejati, odgovara da su procene tako naglog porasta potrošnje električne energije u najmanju ruku diskutabilne.
– Najveća opasnost za nas su veoma stari termoagregati, zbog čijih ispada i težih havarija lako možemo doći u situaciju kakvu smo iskusili krajem 2021. godine. Zbog toga nam može nedostajati energije, a u dužem roku, nakon 2050. godine, i zbog nestanka uglja. Zato treba da gradimo nove proizvodne objekte. U svakom slučaju, hladićemo se na isti način kao i do sada, mada još efikasnijim uređajima nego što su postojeći – kaže on.
Što se grejanja tiče, treba da učinimo sve razumne napore da se potrošnja električne energije za grejanje smanji. Jedan od načina je priključivanje domaćinstava na sisteme daljinskog grejanja, a drugi je gasifikacija i priključivanje individualnih domaćinstava na distributivnu mrežu prirodnog gasa.
Prema njegovim rečima najbolji način da se smanje troškovi grejanja i hlađenja jeste da dobro izolujemo stanove. Kod grejanja to obavezno podrazumeva i prelazak na naplatu po potrošnji umesto dosadašnje preovlađujuće prakse naplate po kvadratnom metru prostora, zaključuje dr Ružić.
Espreso/Politika/Jasna Petrović – Stojanović/
