Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećen svetoj mučenici Haritini i svetom sveštenomučeniku Dionisiju.
Sveta mučenica Haritina
Kao siroče u detinjstvu bila je posvojena od nekoga uglednog čoveka i hrišćanina Klaudija, koji je vaspitao kao svoju rođenu ćerku. Haritina je bila krotka, smerna, poslušna i ćutljiva. Učila je božiji zakon dan i noć, i zaveštala se da proživi vek kao devica, kao prava nevesta Hristova. No kako je Haritina i druge obraćala veri Hristovoj, za nju je čuo namesnik cara Dioklecijana, neki Dometijan, i poslao vojnike, pa su je uzeli od njenog poočima i izveli pred sud. Sudija je upitao: „istina li je, devojko, da si hrišćanka, i da i druge obmanjuješ privodeći ih toj nečestivoj veri?“.Haritina je odgovorila hrabro: „istina je, da sam hrišćanka, a laž je, da druge obmanjujem, nego zabludele izvodim na put istine privodeći ih Hristu mojemu“.
Zli sudija je naredio pa su joj kosu ošišali i žar na glavu posuli. No Božjom silom devica je bila sačuvana. Bacili su je u more, ali je Bog izbavio iz mora. Vezali su je za točak i počeli da okreću, ali anđeo Božji zaustavi točak i Haritina ostade nepovređena. Tada je pakosni sudija poslao neke razvratne mladiće, da je oskvrne. Strahujući od beščašća sveta Haritina pomolila se Bogu, da joj primi dušu pre nego bi oni razvratnici oskvrnili njeno telo devojačko. I dok se klečeći molila Bogu, izađe duša iz nje i preseli se u besmrtno carstvo Hristovo.
Tropar (glas 4): Ovčica Tvoja Isuse, Haritina, zove silnim glasom: „Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.“ Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.
Smatra se zaštitnicom smernih i nevinih devojaka. Veruje se da će upravo sveta Haritina pomoći svima koji danas zapadnu u nevolje. Dovoljno je da samo iskreno zamole i duhovna pomoć će stići.
Sveštenomučenik Dionisije episkop Aleksandrijski
Rođen u Aleksandriji od znamenitih neznabožačkih roditelja i vaspitan na grčkoj filosofiji, po tom i kod Origena. Kao mladić pročitao je poslanice apostola Pavla, poverovao u Hrista. Krstio ga je Dimitrije, tadašnji episkop u Aleksandriji. 247. god. postao je episkop u istom tom gradu i poslužio Bogu i narodu Božjem kao pravi pastir, i to pod vrlo mučnim okolnostima.
Spolja crkva je bila gonjena od neznabožaca, a unutra razdirana od jeretika. Pri tom se pojavila i kuga, koja je satirala ljude kroz nekoliko godina. Tri godine proživeo je van Aleksandrije, sklonjen vernim, da ne bi pre vremena poginuo. Za te tri godine on je pisao mnoge poslanice i druge sastave pastvi svojoj, poučavajući je i hrabreći u držanju pravoslavlja. Među njegovim spisima nalaze se i nekoliki kanoni, koje je crkva prihvatila. Isto tako i njegovo pismo protiv Novacijana smatra se kanonskim pismom.
Upravljao je crkvom 17 godina i upokojio se 265. godine.
telegraf.rs
