Iako je reč o ruskom svecu, Aleksandar Nevski je postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja
Aleksandar Nevski je bio veliki ruski knez i svetac Ruske pravoslavne crkve koji je 2008. godine proglašen za najveću ličnost ruske istorije.
Iako je reč o ruskom svecu, Aleksandar Nevski je postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga kao sveca poštuju u svim pravoslavnim narodima slovenskog porekla.
To je slučaj i sa Srbijom, iako ga kao krsnu slavu u našoj zemlji proslavlja tek nekoliko desetina porodica, naročito u okolini Kragujevca.
Naime, postoji predanje da Aleksandra Nevskog u Srbiji slavi stanovništvo iseljeno sa severa Crne Gore.
Oni su po dolasku u novu domovinu sa sobom poneli sećanje na dobre odnose sa Rusima, pa su ovog sveca prihvatili za novu krsnu slavu. Praznik Svetog Aleksandra Nevskog se još zove i Lesendrovan, a običaj je da danas oni koji imaju goste obavezno svoje prijatelje još na kućnom pragu ponude rakijom.
Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave: “Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!”
Dana 12. septembra odigrao se prenos moštiju kneza Aleksandra po naređenju cara Petra Velikog iz grada Vladimira u Petrograd, 1724. godine. Knez Aleksandar je bio veliki borac za očuvanje hrišćanstva, a živeo je u vreme napada mongolskih hordi, Šveđana i Nemaca na Rusiju. Istakao se kao veliki vojskovođa i zaštitnik, a nakon što je 1240. godine na reci Nevi pobedio švedsku vojsku, dobio je nadimak Nevski.
Pred smrt se zamonašio i uzeo ime Aleksej. Preminuo je 1263. godine, a za sveca je proglašen polovinom 16. veka. Glavni praznik mu je 6. decembra i tada ga se seća skoro cela Rusija. Kralj Aleksandar Karađorđević smatrao je Svetog Aleksandra svojim zaštitnikom, pa mu je u Beogradu, na Dorćolu, podignuta crkva tridesetih godina prošlog veka.
