Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Jakova Persijanca, plemića koji je živeo u Persiji na dvoru cara Izdigerda krajem četvrtog i početkom petog veka.
Jakov je rođen u Klapi, u hrišćanskoj porodici. Međutim, iako je bio vaspitan u hrišćanskom duhu i imao ženu koja je hrišćanka, svetac je odlučio da se odrekne svoje vere kako bi na dvoru dobio plemićku titulu.
Počeo je da se klanja raznim paganskim idolima, ne poštujući više ni jedan hrišćanski običaj, što je razljutilo njegovu suprugu, ali i majku, koje su mu uputile pismo u kome ga najgrublje osuđuju.
Shvativši da je napravio veliku grešku, Jakov je odlučio da izađe pred cara i prizna mu da je hrišćanin, te da se ubuduće neće klanjati raznim već samo jednom Bogu. Car se posle ovog priznanja razbesneo i naredio da se Jakov ubije tako što će mu se odsecati delovi tela. Glava Jakova Persijanca i danas se nalazi u posebnoj kripti u Rimu, dok su mu mošti sahranjene u Portugaliji.
Na ovaj dan važno je izgovoriti besedu i setiti se niko nije bezgrešan, jer savršen čovek ne postoji. U tome i jeste veličina čoveka. Sveti Jakov Persijanac svojim primerom pokazao je da iskrenim kajanjem, čovek samo može da bude još veći.
Molitva
– Strašnim mučenjem i dobrim trpljenjem sve si zadivio, mnogostradalni. Na koliko su delova rezali tvoje telo, a ti si blagodarne i predivne molbe izrekao Gospodu. Zato si u stradanju primio venac, i uzišao ka prestolu nebeskog Cara, Hrista Boga, Sveti Jakove. Njega moli da se spase duše naše.
Alo
