Kaže narod “Sveti Luka – sneg do kuka” za današnji dan. E sad, iako od pahulja, za sad, ni traga ni glasa nema, praznik je pa je praznik i ovog 31. oktobra. I to kakav! Crn! Naime, prema zvaničnom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan ne spada u “zavetne” već u one koji su značajni za suštinu crkve i nije obeležen crvenim već slovom crne boje. No, to nikako ne znači da možete da se “opustite”! Ako ste pravi vernik, valja da znate šta se danas sme a šta baš nije pametno raditi.
Za Lučindan, kako još zovu ovaj praznik, osnovno NE odnosi se na prekost i nervozu. Na to zaboravite, ma kakvi vas problemi mučili, ako ne želite da vas “bije maler”! Razlog zašto upravo te osobine nisu preporučljive leži u verovanju da je upravo jevanđelist Luka bio blage naravi, miran i uvek spreman da pomogne ljudima. Čak se slavi i kao iscelitelj i zaštitnik pojedinih zanata.
Ljudi koji žive na selu i bave se stočarstvom, ovih dana bi valjalo da opasuju torove koncima, kako vukovi ne bi davili stoku.
A kad je reč o pomenutom verovanju da baš od ovog dana kreće snežni period, postoji čitav niz verovanja po kojima se prognozira kakva će biti. Jedno od njih kaže – domaćin ujutru, na dan slave, treba da porani u tor da obiđe stoku i po njoj će videti kakva će biti zima. Ukoliko životinje leže i podvijaju noge, verovalo se da će zima biti oštra, a godina zla. Kao što Božić ima položajnika, tako i u južnoj Srbiji za Sv. Luku postoji verovanje da gost koji prvi uđe u kuću “gata” kakva će zima ili čak godina biti.
Još jedno verovanje koje se tiče povezanosti Sv. Luke i predstojeće zime, odnosi se na ovnove i ovde, te se u pojedinim delovima Srbije praktikuje puštanje ovnova na ovde, pa ako se ženke “nećkaju” – eto nam oštre zime. Ukoliko pak budu “druželjubivije” nećemo se puno smrzavati.
Inače, osim što se smatra zaštitnikom nekih zanata, rekosmo da ovaj svetac važi i za zaštitnika lekarske profesije i mnogih bolnica. Otuda imamo više zdravstvenih ustanova u Srbiji koje se upravo tako zovu, a jedna od njih je Opšta bolnica “Sveti Luka” u Smederevu.
Kad je reč o tome KO JE BIO SVETI LUKA, valja podsetiti na verovanje da je on lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Upravo zbog toga ga smatraju osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Mošti ovog svetitelja se čuvaju u današnjem Istanbulu (u ta pra vremena beše to Carigrad). Interesantno je da jedan njegov deo počiva u našem komšiluku – u crkvi Roždestva Presvete Bogorodice, odnosno manastiru Kosijerevo (nikšićko selo Petrovići). Tu se nalazi jedno njegovo stopalo.
Sv. Luku zovemo jevanđelist jer je pisac jednog od Hristovih jevanđelja a za njegovo vernici smatraju da je treće u Novom zavetu. Datira, okvirno, iz 60. godine naše ere. Ima i onih koji ne veruju da je Luka pisao jevanđelje i svakako ne u pomenutom periodu već 20 ili 30 godina kasnije.
No, verovanja kao verovanja. Neki misle jedno neki drugo, a između je činjenica da je danas jedna od najčećih slava u Srba i da da valja biti raspoložen i dobrih namera, bilo da ste domaćin ili gost. Uostalom, znate li šta znači sama reč “jevanđelje”? To znači – dobra vest! Grćkog je korena, predstavlja propoved i nagoveštava spasenje i dolazak Boga na Zemlju. Zato se danas nadajmo “jevanđelima” u nekim ličnim jevanđelistima!
telegraf.rs
