Danas pravoslavni vernici proslavljaju Očeve, praznik koji uvek pada u prvu nedelju pred Božić. Ovaj porodični praznik posvećen je očevima i prati običaje slične onima na Materice i Detinjce.
Deca rano ustaju i pripremljenim kanapima, koncima, šalovima, maramama ili kaiševima vezuju očeve za noge, često ih hvatajući na spavanju. Vezani očevi tobože se ljute i “grde” decu, ali im ubrzo dele poklone kako bi ih oslobodili.
Kao i na ostale porodične praznike, domaćice danas pripremaju svečani ručak za okupljanje porodice. Pored porodične proslave, tradicija uključuje i pomaganje siromašnima. Bogatiji su na ovaj dan često davali izdašne poklone, kupovali novu odeću za decu i delili je.
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju još jedan praznik – Tucindan. Na današnji dan se kolje i priprema pečenica za Božić. Nazvan je Tucindan jer se tog dana životinja za pečenje prvo tukla ušicama sekire preko grudvice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na njeno čelo, pa se onda tako ošamućena klala.
Ovaj običaj na Tucindan je ostao iz prethrišćanskih, mnogobožačkih vremena i povezan je sa prinošenjem žrtve, ali ga je pravoslavna crkva prihvatila i blagoslovila. Za pečenicu koja se nekada nazivala “božnjićara” obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku.
Međutim, živina se u mnogim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol “nazadovanja i rasturanja kuće” jer “ključa i baca zemlju iza sebe”. Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge. Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.
Nekada su se deca “koja to zasluže” i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično “tuku” decu da bi bila poslušna.
U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.
telegraf.rs
