Današnji praznik Đurđic ne spada u zapovedne praznika, ali je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.
Sveti Georgije, svetac koji je u našem narodu veoma poštovan ne slavi se samo jedan dan. Đurđic je slava ili preslava mnogih porodica i mesta, a smatra se esnafskom slavom obućara i krojača.
Sveti Georgije pogubljen je 303. godine, zato što je, kao Hristov vojnik, odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.
Propovedao je novozavetnu veru i čak je carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.
Na pravoslavnim ikonama sveti Georgije predstavljen je kako sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol pagnske vere, dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic predstavljen kako drži koplje u rukama.
Veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne.
Ovaj svetac slavi se dva puta godišnje – 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni, hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo. U bogoslužbenom kalendaru samo je Đurđevdan obeležen crvenim slovom, dok Đurđic ne spada u zapovedne praznike.
Po običajnom kalendaru, u tom periodu, ništa se ne daje iz kuće, žene ne rade ručne radove, obućari i krojači odmaraju. Ne ide se u lov na vukove.
Prema narodnom verovanju, zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.
Po nepisanom pravilu, oni koji slave današnji Đurđic, za slavsku ikonu uzimaju onu na kojoj svetac stoji, sa mačem ili kopljem u desnoj ruci. Oni koji slave Đurđevdan, 6. maja, za slavsku ikonu koriste onu na kojoj je Sveti Đorđe prikazan na konju kako probada aždaju.
espreso.rs
Nije obavezno. Edukujte se o veri a ne rekla-kazala.