Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog apostola Tomu, u narodu poznatijem kao Tomindan, sećanje na Svetog Tomu, jednog od dvanaestorice apostola.
Sveti Toma je bio jedini od apostola koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo.
Na Tomindan, koji nije crveno slovo, obično se nikud ne ide i postoji izreka “Sveti Toma, sedi doma”.
U Leskovačkoj Moravi se dan Svetog Tome dovodi u vezu sa vukovima, pa ovog dana niko nije radio, kao i u Levču i Trniću, a u istočnoj Srbiji se verovalo da je dragocena lekovita mast zeca ulovljenog na Tomindan, pa su je čuvali radi izlečenja od kostobolje i radi lakšeg porođaja. Takođe, do Svetog Tome traje prelazno godišnje doba, podjesen, što znači da se od ovog dana već računa da je moguć početak zimskog razdoblja.
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu. Po narodnom verovanju, Toma je važio za radnog i vrednog, pa zato važi za zaštitnika mnogih zanatlija.
Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari. Srbi za Svetog Tomu pričaju da je, kad su sveci delili uloge, on uzeo pečat od oblaka, ali ne donosi oluju, već dragocenu kišu. Veruje se da Sveti Toma, ako se naljuti, može jednog dana da donese drugi potop, ali kako ga nadgleda Presveta Marija, to neće biti uskoro.
Sveti Toma je bio vešt drvodelja, tako da nikada nije deljao drvo na panju već na kamenu. Jednom naiđe đavo u obliku prelepe i vrckaste devojke, pa poče da ga iskušava. Sveti Toma se zagleda u nju, udari sečivom u kamen i otupi sekiru. Svetitelj se mnogo naljuti, izazva silnu kišu i smesta potopi đavola u baru. U nekim krajevima se veruje da štiti od vukova.
Izvor: Telegraf
