U petak, dan posvećen Časnom krstu, 24. jula po novom, a 11. jula po starom kalendaru pravoslavna crkva slavi nekoliko svetaca.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetu velikomučenicu Efimiju.
Sveta velikomučenica Efimija rođena je, vaspitavana i ovenčana mučeništvom u Halkidonu, gradu Vitinije, koji leži na zalivu Crnog Mora, prema Carigradu, s druge strane moreuza Bosfor.
Postradala je tokom carovanja Dioklecijana, a na taj dan se praznuje njen spomen. Ono po čemu je bitna svetiteljka je čudotvorno dejstvo njenih česnih moštiju, koje se posebno prikazalo kao takvo za vreme četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu. Taj sabor je sazvan u vreme cara Markijana i Pulherije 451. godine posle smrti cara Teodosija Mlađeg. Povod za saziv ovoga Sabora dala je Dioskorova jeres, patrijarha aleksandrijskog i Evtihija, arhimandrita carigradskog, koji su rasprostirali lažno učenje da u Hristu Gospodu nisu bile dve prirode, božanska i čovečanska, nego samo jedna, božanska.
Dva veroispovedanja su bila napisana i postavljena na prsi velikomučenice, kovčeg zatvoren i zapečaćen carskim pečatom, a postavljena je i vojnička straža. Zatim su svi proveli tri dana u postu i molitvi. Četvrtog dana, kad su otvorili kovčeg videli su pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svetiteljke, a jeretičko pod njenim nogama. Tako je Božja sila rešila spor u korist Pravoslavlja.
Povod da se odaberu njene mošti za pomoć na saboru bilo je to što su se u prošlosti pokazivale kao čudotvorne.
Na dan pomena svete Efimije, svake godine je isticala krv iz njenih moštiju, kao da je tog trenutka potekla iz rana i ta krv je sakupljana. Mermerna grobnica je bila velika i pokrivena mermernom pločom, a unutra se nalazio drveni kovčeg sa moštima. Na mermernoj grobnici sa leve strane nalazio se maleni otvor koji se otvarao u potrebno vreme i kroz koji se mogla provući ruka. Kroz taj otvor bi episkop po završetku noćnog bdenja i pred liturgiju provukao sunđer i skupljao krv koju bi kasnije iscedio u posudu koja je bila predviđena samo za to.
Ljudi kada su to videli, uz veliku zahvalnost Bogu i svetoj mučenici, mazali bi se tom krvlju radi blagoslova i isceljenja od bolesti. Osim što je isceljivala, ta krv je bila i veoma miomirisna. Dešavalo se da se krv izliva iz moštiju i u danima kada nije njen pomen, posebno kad bi arhijerej te crkve vodio bogougodan život.
Osim toga, Efimija se javljala vernicima koji su joj se sa verom molili, kao i onima koji su ležali u bolesti, ili bi joj se u raznim nevoljama obraćali za pomoć. Sa svih strana, naročito iz Carigrada, dolazio joj je narod na poklonjenje.
Sveta Jelena, blažena Olga
Velika kneginja ruska, pre krštenja zvana Olga. Žena kneza Igora. Krštena u Carigradu od patrijarha Polievkta. Velika revniteljka vere pravoslavne u Rusiji. Upokojila se 969. god.
Prepodobni mučenik Nikodim
Rodom iz Elbasana. Bio ženjen i imao dece. Zavaran od Turaka on primi Islam i nasilno prevede i decu svoju u Islam, osim jednog sina, koji odbeže u Svetu Goru i zamonaši se. Nikodim ode u Svetu Goru, da dovede sina natrag, no Sveta Gora na njega učini takav utisak, da se on pokaja, vrati u veru Hristovu i zamonaši.
Tri godine je oplakivao svoje odstupništvo, pa se najzad reši da se vrati u Albaniju, da otkaje svoj greh tamo gde ga je i učinio. Vrati se, dakle, izjavi pred Turcima, da je on hrišćanin i bi posečen 11. jula 1722. god. Njegove čudotvorne mošti i danas leže cele i celebne.
Prepodobni mučenik Nektarije
Rodom iz Vriula u Maloj Aziji. U 17. godina nasilno poturčen. Imao sličnu sudbu kao i sv. Nikodim. Kada se kao Turčin javio svojoj majci, ova mu vikne: “odlazi od mene, ne poznajem te. Ja sam te rodila kao hrišćanina a ne kao Turčina”. On se gorko pokaja, ode u Svetu Goru i tamo u skitu svete Ane zamonaši se. Rešen da pogine za Hrista i time opere svoj greh on ode opet u Vriul, gde postrada. Posečen za Hrista od Turaka u svom mestu rođenja 11. jula 1820 god. u 21 godini svojoj.
Izvor: Srbija Danas
