Pravoslavni hrišćani današnji dan posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Pravoslavni hrišćani danas slave Letnje (duhovske) zadušnice, koje su uvek u subotu pred Duhove (Silazak Svetog Duha). Osim odlaska na groblje običaj je i da se milostinja razdeli prosjacima.+
Na Zadušnice se obavezno ide na groblje
Vernici na Zadušnice upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oprost grehova koje su počinili za života. Zadušnice se uvek obeležavaju u subotu, obavezno se odlazi na groblje i organizuju se bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Isus Hristos, dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
Pogača, žito i vino
Običaj je u narodu da se o zadušnicama, kao i o parastosima, iznose jela. Hrana se deli sirotinji i svima koji se tu zateknu za pokoj duše umrloga.
U Crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova iz četvrtog veka:
“Pomozite pokojnima i pominjite ih”
Na groblje se nosi hrana
Pored hrane obično se nosi i pogača, ali i žito, vino i obavezno sveća. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje letnje i zimske ili Mitrovske, kao i prolećne zadušnice, koje padaju sedmicu pre početka Velikog ili Časnog posta. Postoje i Miholjske ili jesenje zadušnice.
Narodni običaji i verovanja
Običaji u istočnoj Srbiji zabranjuju da se danas radi bilo šta sa vunom i makaze za striženje su zatvorene da bi se zatvorile vučje čeljusti.
Pošto je to dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje, obavezno se svakom prosijaku koga sretnemo, udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli sa sobom.
magazin.novosti.rs
