Najviša penzija u Srbiji sa najnovijim povećanjem od oko 11 odsto, koje će biti isplaćeno u januaru, dostići će 255.231 dinar, dok je 2012. od kada Fond PIO objavljuje statistički bilten, iznosila 112.197 za 42,5 godina staža. Najniža penzija za isti period za kategoriju zaposlenih i samostalaca uvećava se sa 12.898 na 27.711 dinara.
Najviša je oktobru pre povećanja, bila je 230.145,48, a najniža 24.987 dinara. Prema važećem Zakonu o PIO najveću penziju primaju sve kategorije korisnika, uključujući i profesionalna vojna lica, koja imaju navršenih 45 godina staža. Ali, ni oni sa najvećom, ni oni sa najnižom nisu u većini, maksimalne prinadležnosti dobija tek sedamdesetak ljudi, vi še od 100.000 dinara oko 20.000 penzionera, a oko 940 mesečno dobije 170.000 dinara.
Minimalne prima oko 14,15 odsto od ukupnog broja penzionera. Njih oko 140.000 dobijalo je ove godine 24.987 dinara i još oko 94.000 oko 19.000 dinara. Većina penzionerske populacije, koja broji oko 1,65 miliona ljudi, prima između najniže i prosečne ili prosečnu, a ona je sa 23.563 dinara u 2012. porasla u decembru ove godine na 50.700. U oktobru je iznosila 45.719 dinara.
Međutim, učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi ipak se smanjilo. Onih koji su penziju zaradili sa svega 15 do 19 godina staža ima u dve kategorije – i sa najnižom i sa prosečnom penzijom. Prema zakonu, uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju jeste najmanje 15 godina staža osiguranja uz propisane godine života. Za muškarce je to 65, a za žene 63 godine i osam meseci, dok će od 1.januara biti 63 godine i 10 meseci.
“Prema podacima za 2023. godinu, ukupno 133.191 korisnik starosne penzije imao je od 15 do 19 godina staža”, kažu u Fondu PIO.
Penzionerima sa najnižim primanjima svakako bi od lineranog povećanja više odgovarao model koji primenjuju i neke zemlje u okruženju: da se podvuče limit i dok najsiromašniji ne stignu do proseka, oni iznad njega ne dobijaju povišicu. To međutim, kako objašnjavaju, ne bi bilo u skladu sa našim Ustavom i svako ko bi tužio državu zbog diskriminacije dobio bi spor.
U najvećem broju slučajeva najniže penzije ne zavise samo od učinka koji je zaposleni imao tokom radnog veka, već i od toga kako je njegova firma finansijski stajala u vreme dok je radio, i kolike je poreze i doprinose uplaćivala, ali i od toga da li je tokom devedesetih i tranzicije uopšte uplaćivala dažbine.
“U kategoriji najnižih penzija dosta ima onih kojima u najgorim godinama nisu uplaćivani porezi i doprinosi, a Fond PIO ne može da isplaćuje penzije drugačije izuzev na osnovu uplaćenih dažbina”, primećuje ekonomista Ivan Nikolić.
“Problem je nastao kada je visina penzije umesto na osnovu 10 najboljih godina rada – počela da se računa na konto celokupnog radnog staža. Kako vreme bude prolazilo i smanjivao se broj ljudi koji su izašli oštećeni iz tranzicije, manje će biti i takvih minimalnih penzija”, kaže Nikolić, i dodaje da bi se sada problem mogao rešiti samo kroz socijalne transfere, odnosno podršku države.
Sa tim se slaže i Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
“Nemali broj radnika tokom celog radnog veka primao je minimalne zarade, pa im je i penzija sada nedovoljna za pristojan život. Ali, nije fer da za to budu kažnjeni oni koji su npr. 40 godina odvajali velike iznose za poreze i doprinose, tako što će biti uskraćeni za povećanje penzije. Rešenje vidim u pomoći države najugroženijima preko isplaćivanja trinaeste penzije ili na sličan način”, kaže ona, ističući da bi trebalo pooštriti i kontrole uplaćivanja poreza i doprinosa.
Podaci Fonda PIO za prošlu godinu pokazuju i da su žene, zbog dužeg životnog veka, prosečno primale starosnu penziju 21 godinu, a muškarci 17, dok su invalidsku žene primale 23, a muškarci 20. Kod kategorije Samostalaca, žene su prosečno primale penziju 14 godina, a muškarci 11, a kod kategorije poljoprivrednika, muškarci 17, a žene 23.
Penzionere je dodatno obradovala i vest da je već sada najavljeno novo povećanje prinadležnosti za kraj 2025. godine.
Novosti/MONDO/Ivana Vlajković
