Onaj ko želi da ostvari prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja to može da učini isključivo po zahtevu. Samo kada je reč o novom odlučivanju o već utvrđenom pravu, tada se upravni postupak pokreće se po službenoj dužnosti.
Propisi koji uređuju upravni postupak nalažu zainteresovanim pojedincima da sami podnesu zahtev ukoliko smatraju da ispunjavaju uslove za neko od prava, čije je utvrđivanje nastalo nakon iniciranja ovog postupka po sabiranju činjenica.
Svako ko želi da krene da prima penziju mora da samoinicijativno skupi dokumentaciju i podnese zahtev, jer godine rada i sticanja staža same po sebi ne znače ništa dok se ne krene u proces odlaska u penziju. Put od zahteva do dobijanja rešenja je nekad duži, a nekad kraći, a u narednim redovima biće objašnjeno kako izgleda procedura.
Republički fond PIO naglašava da postoji obrazac koji stranka popunjava, a njegova svrha je da svi budu podneti na isti način i da sadrže neophodne podatke. Zahtev se najčešće podnosi na šalteru organizacione jedinice Fonda koja je najbliža adresi prebivališta stranke, kao i putem pošte, ali i elektronski korišćenjem e-Šaltera (koji se popunjava onlajn i elektronski šalje nadležnoj organizacionoj jedinici Fonda, zajedno sa skeniranim prilozima dokaza).
Prvi korak podnošenja zahteva – Formiranje predmeta
Ovaj deo posla radi pisarnica, a počinje od provere da li za istu stranku predmet već postoji. Ova provera podrazumeva da se ispita postojanje predmeta u bilo kojoj organizacionoj jedinici Fonda, a ne samo u onoj gde je zahtev primljen i koja je nadležna da po njemu postupa. Ukoliko se utvrdi da spisi predmeta već postoje, oni se pribavljaju i novi zahtev se ulaže u isti omot. Cilj je da sva dokumentacija za osiguranika bude na jednom mestu, što svakako olakšava dalji rad.
Ako se radi o invalidskoj penziji, bitan korak je i medicinsko veštačenje. Medicinsko veštačenje obavlja se na osnovu medicinske dokumentacije koja je predata uz zahtev ili eventualno naknadno dopunjena i neposrednim pregledom osiguranika. Upravo iz ovog razloga se prioritet daje veštačenju. Ukoliko bi se veštačenjem utvrdilo da podnosilac zahteva nema takvo oboljenje po osnovu kog bi imao pravo na invalidsku penziju, onda bi neki drugi koraci bili suvišni.
Drugi korak – Određivanje visine penzije
Ovo je korak koji sledi nakon pisarnice u slučaju zahteva za starosnu penziju, kao i kod većine zahteva za porodičnu penziju. Ovo je obično i faza u toku postupka koja najduže traje. Ako se pitate zašto, odgovor je – zato što se u ovoj fazi ispravljaju propusti nastali kroz čitavu radnu karijeru jednog osiguranika. U ovoj fazi je potrebno pribaviti sve podatke koje su pojedini poslodavci slučajno ili namerno „zaboravili” da predaju Fondu iako im je to bila zakonska obaveza.
Ispravljanje grešaka koje su učinjene prilikom predaje podataka je takođe veoma važno. Neretko se u ovoj fazi utvrdi da registrovani podaci daju osiguraniku više od 12 meseci staža u jednoj godini, ili da mu je osnovica osiguranja manja od jedan odsto prosečne godišnje zarade.
Korekcije u podacima su poseban deo problema. Za njih je potrebno uspostaviti kontakt sa poslodavcima, ili makar pristupiti njihovim arhiviranim podacima. Ovo predstavlja jedan veliki set izazova sa kojima se referenti svakodnevno suočavaju. Neretko poslodavci, ili stečajni upravnici, nisu raspoloženi za saradnju. Čekanje na penziju obično podrazumeva odsustvo drugih prihoda pa i ne čudi što su budući penzioneri najčešće nestrpljivi.
biznis.kurir.rs
