Molitva za mir uglednog novosadskog profesora i direktora prestižne Zmaj Jovine Gimnazije u Novom Sadu, profesora Radivoja Stojkovića izazvala je salvu komentara od frustriranih i uvredljivih koji zadiru duboko u psihopatološku sferu, do podrške i razumevanja svih koji su njegovu molitvu na kolenima doživeli kao vapaj, strah, ali visokoduhovni podvig pravoslavnog hrišćanina koji je sedam sati molitveno proveo na kolenima, moleći se da se ne dogodi još veća tragedija od one na Željezničkoj stanici u Novom Sadu.
Kako napadi na profesora Stojkovića dobijaju novi zamah kroz inicijativu školskog odbora za njegovu smenu, dok mu, ministarka prosvete, već odavno zrela za penziju ili muzej političkih oldajmera, na neviđeno dodeljuje dijagnoze, ali kao vodeći čovek Ministarstva i pripadnik naroda koji se u preko 90% izjašnjava prvoslavnim trebala bi znati da se molitva na kolenima upražnjava za vreme molebna, osvećenja hrama ili bogosluženja za veliki post, ali se primenjuje kada se molimo za nešto veoma važno kod kuće i na bilo kom mestu i van hrama. To je najveći i najzahtevniji čin molitvenog podviga.
A šta je danas važnije od spašavanja dece iz čeljusti raznih izazova? Zar razbijanje porodice i kolektivno srozavanje tradicije ne vodi u sveopštu dekadenciju?
Nasilje i opijati su ušli u škole, od kada je marginalizovano vaspitanje a redukovano obrazovanje.
Škole smo zagadili raznim opskurnim sadržajima, obezvlastili nastavno osoblje rušeći mu autoritet, još samo da nagradimo pučiste i kolovođe.
Zatvaranje učenika u jednoj ovako prestižnoj školi više je pitanje, u ovim okolnostima, za gospođu Đukuć Dejanović nego za direktora Stojkovića, koji ni u jednom trenutku nije pokazao bilo kakvu nervozu već je mirno klekao na kolena mileći se Bogu za mir, razum, prosvetlenje, ljubav i snagu svima, da im se duhovne oči izošte kako bi prepoznali da će danas ili sutra postati topovsko meso šačice kvazi demokrata kakvih smo se nagledali nakon promena 2000.godine, kada je još bilo koliko toliko tradicionalnog morala koji je takođe danas na izdisaju.
Greh Radivoja Stojkovića je što pokušao da spreči manipulaciju dece u političke svrhe:
-15. novembra i 22. novembra. 2024. godine samoinicijativno i samovoljno su iz učionica i školskog dvorišta nekoliko nastavnika (politički funkcioneri i aktivisti političkih partija), deo maturanata i đaka izašli iz Gimnazije na Trg Republike, Gimnazijsku ulicu i Zmaj Jovinu ulicu i time poništili neutralnost škole, u danima kada sam bio službeno odsutan i bolestan“, navodi Stojković.
Lov na nove janičare
-Među đacima koji su izvedeni bili su i maloletni učenici koji su morali ostati u krugu Gimnazije čime je njihova bezbednost ugrožena a oni izmanipulisani da je izlazak u organizaciji škole, jer čitavo vreme su nastavnici prisustni. Izlazak nastavnika i učenika iz škole je izlazak škole na političku scenu. Smatrao sam da iz bezbednosnih razloga učenici ne treba da izlaze na ulicu i da treba da se sačuva neutralnost Gimnazije i predložio sam na sednici Nastavničkog veća 28. novembra 2024. da nastavnici i učenici koji hoće da odaju poštu nastradalima ostanu u dvorištu što je Nastavničko veće jednoglasno prihvatilo. U javnom saopštenju od 29. novembra 2024. je dato izvinjenje roditeljima izmanipulisanih učenika koji su izvedeni iz škole umesto da ostanu u školi i učenicima koji su izmanipulisani i umesto da ostanu u školi našli su se na Trgu Republike, među njima je i otac maloletnog deteta koji je i premijer Srbije Miloš Vučević”, počinje svoju ispovest direktor Stojković, apostrofirajući da škola nije mesto za političke inicijative i obračune već za sticanje znanja. On naglašava da svaka aktivnost van onoga što predviđa statut škole može dovesti do podela i sukobljavanja.
-Nastavnici ne treba u školi da iznose svoja opredeljenja za i protiv građanskih inicijativa sa političkim ciljevima i političkim protestima i time utiču na đake. Stara Srpska pravoslavna gimnazija danas Zmaj Jovina je simbol tradicionalnog srpskog školstva, i kao simbol je uvek izložena aktivnostima i dobronamernih i zlonamernih. Njena prethodna tri veka svedoče da nismo nepismen narod, da nismo neobrazovan narod a činjenica da smo u osamnaestom veku obrazovali žensku decu zajedno sa muškom u našoj školi govori da nismo ni primitivni, sve ono što nam neprijatelji pripisuju”, kategoričan je Stojković, koga je najviše potreslo saznanje da su decu u prve redove gurnuli njihovi roditelji i profesori koji stoje iz njih jer nemaju hrabrosti za samostalni čin.
IRIDENTA JE NA KOSMETU ISTURALA DECU U PRVE REDOVE
-Ko istura decu u prve redove sposoban je na sve, jer oni su najvredniji i ne smeju snositi posledice za ono što čine uz podršku odraslih.
Albanska iredenta je u prvim redovima na prostestima protiv Srbije uvek imala u prvim redovima decu, a od odraslih prvo žene a zatim muškarci bili su iza njih. Takva metoda asocira na duboko antidržavne pokrete.
Saznanje da su maturanti i đaci prvi „plenum“ održali na Filozofskom fakultetu među studentima Dinka Gluhonjića, koga pre 20 godina pamptim kao autora peticije protiv Srpske pravoslavne gimnazije, kome je posebno smetala zastava stare gimnazije na kojoj je sa jedne strane „Hristos kao pastir“ a na drugoj strani „Sveti Sava blagosilja Srpčad“ tumačim kao ponovni, do sada najjači, napad na Gimnaziju kao i onda mobilisani su bivši đaci. Sada glavna mobilizacija ide preko instruisanih maturanata.
Neke scene su nadrealne i do sada sam čitao o njima samo u knjigama o torturama, parapsihološkim i psihološkim ratovima, istorijskim romanima i istorijskim knjigama ali porazno je saznanje da su maturanti i đaci ne samo direktora, nego i profesore i svoje roditelje ostavljali na hladnoći na dvorištu.
Apsurdno je da roditelji deci koja su se zaključala u prostorije škole donose hranu. Dakle, gde to ima da roditelji drže decu za taoce.
Ko je komesar protesta u Novom Sadu!?
Manipulacija maloletnicima ogleda se u činjenici da su učenici imali precizna instrukcije u veme zatvaranja u školu potvrđuje i direktor Stojković:
-Saopštavali su mi da nemaju prava sa mnom da razgovaraju, da su oni da im saopštim šta imam a odgovor ću dobiti kada oni odluče. Svedočim situacijam da nisu imali prava da razgovaraju sa svojim roditeljima, sa profesorima sem sa pet odabranih nastavnika mahom političkih funkcionera i aktivista u koje su imali poverenje, jer su delili isto opredeljenje.
Bojkotovani su roditelji
Na činjenicu da veliku grupu roditelja nisu pustili sa trga ni u dvorište Gimnazije zapitao sam ih zar će im Dinko Gruhonjić određivati da li će primiti roditelje ili ne. Asocijacija na metode Golog otoka i Gulaga na totalitarne pritiske na ljude, na članove porodica, na decu, na regrutaciju dece u političke ciljeve, na mobilizaciju dece da prekinu nastavu, da zabrane ulazak u Gimnaziju a to su samo radili okupatori u dugoj istoriji Gimnazije, dovodi do spoznaje da je Gimnazija postala objekat nad koji se in vivo sprovodi eksperiment, i vode procedure koje ako se realizuju mogu se dalje širiti kao kancer po svim školama u Srbiji i prekinuti nastavu hermetički ih zatvoriti umovima i telima naših đaka. Neprijatelj ratuje protiv Srbije decom Srbije u prvim redovima nudeći i velike ideale i ideje od slobode izražavanja i kritičkog mišljenja kao novu obmanu.
Veliki čas proteran sa časa
Zloupotreba Velikog školskog časa, Krvave bajke, Desanke Maksimović, streljanih đaka u Šumaricama, kao i izbor Prve kragujevačke gimnazije za prekidanje nastave je deo parapsihološkog rata da nas koji nismo da se đaci izvode iz učeonica pripisuju da đake izvodimo na streljanja i da su nam ruke krvave. Zloupotreba simbola od sakralnog simbola pomena do „Krvave bajke“ je do sada nezabeleženo zlo.
Nacionalni prosvetni savet je oktobra 2020. godine podneo inicijativu da nosi ime Desanke Maksimović, kako bi njena poezija i njena dobrota štitila đake.
SRBIJA JE PODSTANAR KOD RAZNIH GRUHONjIĆA
Do sada je nezabeležen pritisak na članove ŠO, koji prvo podnose neopozive ostavke a zatim se pod pritiskom vraćaju da glasaju uz javnu prozivku. Imamo situaciju da roditelji politički aktivisti i simpatizeri koji su u prve redove poslali svoju decu da prekinu nastavu i zabrane ulazak u Gimnaziju preko Saveta roditelja daju podršku svojoj deci za nezakonite i ta taj uzrast neprimerene radnje. Ko će odgovarati ako dođe do neke nesreće ili se dalji nesreće priželjkuju kako bi se što pre strmoglavila i vladajuća stranka.
Imamo nastavnike političke funkcionere, aktiviste i simpatizere koji su takođe gurnuli đake u prve redove umesto njih, daju podršku đacima za nezakonite prekide nastave i zabrane ulaska. U pitanju je zloupotreba instituta Saveta roditelja, predsednica Saveta roditelja policijski službenik, grubim pritiscima i pretnjamna iznuđuje promene stava članova ŠO.
Politički aktivisti opozicije u Savetu roditelja među nastavnicima i među đacima ponavljaju da nemaju političke ciljeve a svedočimo da je u pitanju najgrublji napad na obrazovanje kao treći stub društva da bi se gradu, Srbiji i svetu pokazalo da država Srbija ne vlada ovde. Ovo je do sada najjači udar na obrazovanje Srbije, nakon udara albanaca na srpsko javno obrazovanje. Samo što su tada albanski đaci i studenti izašli iz naših škola i Univerziteta a sada naši đaci i studenti zabranjuji ulazak đacima, studentima, nastavnicima i dekanima i direktorima u škole i na fakultetete u učionice, laboratorije i amfiteatre. Pravo na protest ne sporimo ali mesto (škole i fakulteti) na kojem se protestoje je pogrešno. Đaci ne treba da snose posledice za nezakonite radnje jer su izmanipulisani od strane nastavnika i roditelja da stanu u prve redove umesto odraslih. Preko trećeg stuba se ruši Srbija.
Rušenje porodice
Gnev kao pokretačka snaga zaslepljuje, da se ne vide jednostavne činjenice, da se ovim putem ruše i sve tradicionalne vrednosti i tradicionalni autoriteti pre svega porodice, roditeljstva, zatim škole, nastavničkog poziva, društvenih vrednosti i na kraju države.
Ako ćemo postati društvo koje decu stavlja u prve redove zarad ciljeva za koje odrasli nemaju hrabrosti da se bore, onda smo u duhovnom posrnuću. Ako ćemo podržavati decu u prvim redovima prekida nastave , zabrane ulaska, rušenja Gimnazije, i zavaravati se da je to kritičko mišljenje i sloboda izražavanja i pravo na stav ili protest i prihvatiti kao novu normalnost sve što su uveli ovim nezakonitim aktivnostima. Da li je iko od njihovih roditelja i nastavnika i nas direktora njima objasnio da se izvinjenje ne dobija na ultimatume, na javne i tajne pritiske na atmosveru linča medijskog i svakog drugog na uvrede i omalovažavanja. Govorili su da me svi oni poštuju, odogovorih im da im ne verujem jer se oni ne pitaju, jer onaj koji se pita nema potrebu da koristi parolu i mi se pitamo kao i da onaj koji nije govornik na političkom skupi nema potrebu da počne govor “ovo nema veze sa politikom”.
Da ovo nema veze sa politikom ali ima veze sa Srbijom i zato nema povlačenja ni za jotu pred petom kolonom.
in4s.net
