Đilasov potrčko Božo Prelević konačno pred sudom: Umesto iznošenja odbrane se hvalio da je bio ministar, iako je pre toga krao ratkapne

Podsetimo, Andrej Vučić je 23. februara 2021. godine podneo tužbu protiv Prelevića za naknadu nematerijalne štete i povrede časti. Prelević je dve godine uporno izbegavao da se pojavi u sudnici, očigledno koristeći svoj uticaj na žuto pravosuđe kako bi, što je duže moguće, opstruisao ovaj sudski proces, jer bi u suprotnom njegove laži bile i javno ogoljene. Naime, Prelević koji je harao Ministarstvom unutrašnjih poslova posle petooktobarske obojene revolucije, izgradio je čitavu mrežu veza u pravosuđu, koje i danas koristi. Jedna od njegovih konekcija je i predsednik Trećeg osnovnog suda, Dušan Agatonović, koji mu i omogućava da nikada ne odgovara za sve laži, kletve i klevete koje već godinama iznosi u javnosti.

Nažalost, iako je režim Demokratske stranke odavno otišao u istoriju, tada formirana žuta kriminalna organizacija i dalje vlada pravosuđem u našoj zemlji. Po formuli “vrana vrani oči ne vadi” oni već decenijama štite čelnike nekadašnjeg režima od bilo kakvih sudskih postupaka i presuda.

Danas, kada je žuti režim na smetlištu istorije, njegovi ostaci koje predvodi Dragan Đilas, a čiji je Prelević istaknuti član, i dalje pokušavaju da se vrate na stare pozicije odakle će nastaviti punjenje sopstvenih džepova i uništavanje Srbije zarad tuđih interesa. U tom svetlu treba gledati i ulogu Prelevića koji Đilasu služi da u javnosti plasira laži i izmišljotine koje vođa NATO opozicije ne želi direktno da kaže.

Tako je nedavno, u sramnom “dokumentarcu” “Ja Vučić: Državni gambit”, koji je emitovan na tajkunskoj N1 televiziji, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ni manje ni više nego – sudi, poput haških inkvizitora, upravo čovek koji više od dve godine izbegavao uz pomoć svojih veza u žutom pravosuđu suđenje pred Trećim osnovnim sudom koje je protiv njega pokrenuto za naknadu štete i povrede časti. U nizu neistina, u filmu čiji je jedini zadatak da Aleksandra Vučića predstavi u najgorem mogućem svetlu, Prelević podržava iznete stavove ostalih učesnika inkvizicije koji su složni u tvrdnjama od onih da Kosovo nikada i nije bilo srpsko, do toga da su Srbi sami krivi za sve što im se dešavalo i da im treba suditi!

Osim što gaji ličnu antipatiju prema Aleksandru Vučiću, ova gebelsovsko-inspirisana propaganda otkriva još nešto važno: duboko ukorenjenu netrpeljivost prema samoj Srbiji i srpskom narodu. U svojim izjavama koristi najgrublje reči, lažno optužuje, naziva zločincima i zlikovcima, čak negirajući istorijske činjenice, poput prava na Kosovo i Metohiju. Važno je prisetiti se kako su se isti akteri ponašali prema svojoj zemlji i narodu dok su bili na vlasti. Njihova politička agresija tada je bila usmerena ka sistematskom uništavanju Srbije.

Oni koji su tada sprovodili destruktivnu politiku danas ponovo žele srušiti Vučića i naneti štetu Srbiji, te ne biraju sredstva kako bi ponovo imali uticaj. Vrlo često, u nedostatku bilo kakvih smislenih argumenata Pelević i njemu slični pokušavaju da se domognu neke nove fotelje  udarajući najniže na porodicu predsednika, njegovog brata, majku, pa i decu.

Protest posle tragedija nazvao “najvećom zabavom u Beogradu”

DECA POBIJENA A NJIMA JE PROTEST “HEPENING ZA LEPE DEVOJKE I ZDRAVE MOMKE”!

Božo Prelević – opozicioni aktivista:

“Nema bolje zabave u Beogradu od ovog protesta! Nema mesta gde ćete vi naći tako lepe devojke kao na ovom protestu i tako zdrave momke! Ovo je jedan hepening!” pic.twitter.com/K0jkreL85O

— Detektor laži (@LaziDetektor) May 28, 2023

Prelević je, kao i njegovi istomišljenici iz opozicije, iskoristio priliku posle nezapamćenih tragedija da pozove na rušenje legalno i legitimno izabrane vlasti u Srbiji.

– Nema bolje zabave u Beogradu od ovog protesta! Nema mesta gde ćete vi naći tako lepe devojke kao na ovom protestu i tako zdrave momke! Ovo je jedan hepening – rekao je Prelević i time jasno pokazao koliko mu je stalo do nevinih žrtava dva stravična masakra.

Uvek protiv interesa Srbije

Prelević je formalno otišao sa vlasti, ali je sve vreme bio blizak režimu Demokratske stranke. Redovno se pojavljivao u medijima, nekada kao advokat, a nekada kao “novinar”. Ipak, postojala je jedna konstanta – uvek je žestoko napadao srpsku državu i njene interese koja god tema daje bila u pitanju.

Tako je svojevremeno slavio hapšenje generala Ratka Mladića i njegovo isporučivanje Hagu nazvao “velikim uspehom”, nekada je branio omiljenu Kurtijevu Srpkinju Radu Trajković, a nekada je pričao notorne gluposti poput one da izgradnja auto-puta Kruševac – Čačak nema smisla!

– Treba da se ulaže u ono što donosi veći profit, a ne u glupi auto-put koji ide preko Kruševca za Preljinu – rekao je jednom Prelević.

Retko ko ne shvata da je saobraćajna infrastruktura neophodna za razvoj ekonomije, tako da se neznanje ne može uzeti kao olakšavajuća okolnost barem formalno obrazovanom Preleviću. Radi se svakako samo o neargumentovanom kritikovanju svega što donosi korist našoj zemlji.

Pokušao da destabilizuje srpsku policiju

Podsetimo, Božo Prelević je advokat koji je u politiku ušao još devedesetih. Bio je blizak “Otporu”, organizaciji koja je bila finansirana sa Zapada u cilju rušenja vlasti Slobodana Miloševića. Posle je učestvovao u osnivanju G17+, partije koja je srpsku ekonomiju uništila gotovo do temelja.

Posle obojene revolucije 5. oktobra 2000. godine, Prelević koji nije mogao da se pohvali zavidnom advokatskom i sudijskom karijerom, našao se na mestu jednog od trojice koministara unutrašnjih poslova u prelaznoj Vladi Milomira Minića, a tu funkciju je vršio od 24. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine.

U sledećoj Vladi Srbije na čijem čelu je bio Zoran Đinđić, Prelević je bio savetnik ministra unutrašnjih poslova. Ni tu se nije dugo zadržao. Podneo je ostavku na funkciju 5. oktobra 2002. godine zbog “neslaganja sa vrhom policije”. Izvori iz MUP-a, pak, tvrde da je Prelević pokušao da destabilizuje srpsku policiju na isti način na koji su njegove kolege iz DOS-a, po nalogu sa Zapada, uništile vojsku.

Nadimak koji želi da sakrije

Prelevića inače iz mlađih dana, dok je još bio sudija, prati i nadimak koji uporno želi da sakrije – Boža Ratkapna.

Naime, u prethodnom životu koga očigledno ne želi da se seća, on je bio sudija Petog opštinskog suda na Voždovcu, u čijoj neposrednoj blizini se nalazi i policijska stanica Voždovac.
Policajac je jednog dana uglednog sudiju zatekao u krađi ratkapne sa automobila.

Nije ni znao da je u pitanju „ugledni“ sudija pa ga je zbog krađe ratkapne priveo u stanicu. Kada se Prelević legitimisao, načelnik policije je brže-bolje pozvao predsednika suda.

Kažu da je ponuda glasila da podnese predlog za svoje razrešenje ili da se protiv njega pokrene krivični postupak.

Više je nego jasno koju je opciju tadašnji sudija izabrao. Možda je baš zbog toga kod njega rođena mržnja prema MUP-u, jer će samo nekoliko godina posle toga pokušati da srpsku policiju razruši, što mu, na svu sreću, nije pošlo za rukom.