Apsolutni je imperativ da se sačuvaju red, mir i demokratski poredak u zemlji, izjavio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić dodajući da se ne može “šok terapijom svakih deceniju i po resetovati ceo sistem”.
On je izrazio zabrinutost da je Srbija na putu da propusti istorijsku priliku da se sa srpskim nacionalnim pitanjem bavi u jednom povoljnijem kontekstu.
Đurić je u intervjuu za NIN ocenio i da se aktuelni protesti ne mogu porediti sa onim iz 2000. godine, koji su se odvijali “neposredno nakon tragičnih nacionalnih poraza koje je Srbija doživela, ali i u pozadini izbora na kojima je opozicija osvojila većinu”.
“Danas je situacija potpuno drugačija. U deceniji iza nas nisu nacionalni porazi i katastrofe, već je dvostruko uvećena ekonomija, nekoliko puta uvećena infrastrukturna mreža, otvoreno više od pola miliona radnih mesta, pojačan ugled i pozicija Srbije u međunarodnoj areni. Ja razumem i one koji su nezadovoljni, ali tražim i od njih da pokušaju objektivno da sagledaju realnost. Nećemo ništa postići ukoliko budemo šok terapijom svakih deceniju i po resetovali ceo sistem”, rekao je Đurić.
On je ocenio da aktuelna vlada ima “fundamentalni problem” sa time što se njoj “ispostavlja račun za generacijama naslagane probleme u različitim segmentima društva, za šta nije nužno ili uvek odgovorna vlada”.
“Zbog toga je značajno da, sa jedne strane, saslušamo jedne i druge, da razumemo šta je to što su frustracije i nezadovoljstva dela društva, a sa druge, da ne napuštamo kanale demokratskog dijaloga i artikulisanja političke volje koji mogu biti jedino institucionalni. I zbog toga sam bio iskreno potresen kada sam video scene iz parlamenta. I ne mislim da je odgovornost podeljena. Ona leži na liderima opozicije, koji su pokazali političku nezrelost i nespremnost da prigrle društveni dijalog”, istakao je Đurić.
Ministar je kazao da su u Vladi učinjeni napori “da se pažljivo saslušaju brige i zahtevi studenata”, a da su “paralelno tekla i nastojanja da se uspostavi širi društveni dijalog, koja nisu naišla na prihvatanje od opozicije”.
“Moram da napravim distinkciju između studenata i opozicionog dela političkog spektra, pošto apsolutno ne može biti znaka jednakosti između njih. Vlada se, kroz resorno-nadležna ministarstva, ali i konkretnim političkim potezima trudila da pokaže odgovornost za propuste u slučaju pada nastrešnice. Mnogi visoki zvaničnici podneli su ostavke, tužilaštvo je procesuiralo pojedine ljude. Što se tiče studentskih zahteva, vlada je učinila i više nego što bi u mnogim zemljama bilo učinjeno po pitanju zahteva ljudi koji deluju vaninstitucionalno. Uveren sam da su zahtevi u potpunosti ili u najvećoj mogućoj meri već sada ispunjeni”, kazao je Đurić.
Na pitanje šta očekuje od najavljenog protesta 15. marta u Beogradu, Đurić je rekao da se pribojava da “postoje oni koji smatraju da je legitimno da nedemokratskim metodama i upotrebom sile pokušaju da zauzmu institucije”.
“To bi moglo da bude fatalno po interese svih građana bez obzira na političko opredeljenje. Apsolutni je imperativ da se sačuvaju red, mir i demokratski poredak. S druge strane, plašim se da možemo da dovedemo u pitanje postignute ekonomske rezultate. Važno je uspostavljanje društvenog i institucionalnog dijaloga, uz demokratske oblike izražavanja. Podsetiću da su kao način izlaska iz krize nuđeni referendum i vanredni izbori”, rekao je Đurić.
On je rekao da ne podržava predlog o formiranju prelazne vlade dodajući “za takvu vladu niko nije glasao, ni građani koji podržavaju vlast ni oni koji su za opoziciju”, kao i da mu se čini da predlog “potiče iz svesti dela opozicionih prvaka, koji ne uživaju dovoljan stepen podrške u društvu”.
Bilo bi, kaže, “korisnije i praktičnije” da dođe do formiranja vlade sa većinom koja postoji u skupštini, ali i da Srpska napredna stranka (SNS) nikada nije bežala od provere demokratskog legitimiteta.
Kaže i da, kao ministar spoljnih poslova primećuje “da postoji kritična masa međunarodnih aktera koji bi želeli da izvrše nelegitiman uticaj na kreiranje spoljne i unutrašnje politike” Srbije.
“Možemo to da nazovemo pokušajem obojene revolucije, stranim mešanjem i političkom korupcijom, ali suština je da postoji jasno nastojanje pojedinih činilaca u međunarodnoj zajednici, koji to naravno ne reklamiraju na televiziji i ne čine transparentno, ali definitivno čine, da utiču na naš politički sistem”, kazao je Đurić.
Dodao je da “nije reč o samo jednom polu geopolitičke moći, nije reč samo o Zapadu ili samo o Istoku”.
Govoreći o spoljnoj politici Srbije, Đurić je kazao da je “srpska spoljna politika čvrsto usidrena na principima međunarodnog javnog prava”, kao i da je zasnovana na povelji Ujedinjenih nacija.
“Ja volim da je definišem kao nacionalno-odgovornu politiku pružene ruke, čiji fundamenti uključuju želju za članstvom u Evropsku uniju, ali i stvaranje ambijenta koji će nam omogućiti da štitimo neke od naših vitalnih nacionalnih interesa. To se posebno odnosi na zaštitu interesa na Kosovu i Metohiji, ali i generalno na borbu za kolektivna, politička, ekonomska i identitetska prava srpskog naroda na postjugoslovenskom prostoru”, istakao je Đurić.
Ocenio je i da u svetu “dolazi do tektonskih promena”, kao i da “to nije samo fraza”, već da se “piše nova istorija”, ne samo između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, nego se menjaju i težišta u međunarodnim odnosima.
“Srbija na sve to treba da reaguje smireno, da pažljivo pratimo dešavanja, da pokušamo da budemo prisutniji nego ranije na nekim od novih tržišta, naročito u Jugoistočnoj Aziji, i ekonomski i politički”, rekao je Đurić.
Na pitanje kakav je odnos Srbije sa SAD, sa predsednikom Donaldom Trampom, Đurić je rekao da su “Srbija i srpski nacionalni interesi uvek bili na gubitku” kada je bio ostavljan “vakuum u Vašingtonu”, kada nisu bili angažovani kada nisu delovali.
“U prethodnim godinama uložili smo mnogo napora, truda i resursa da izgradimo političku i diplomatsku infrastrukturu u SAD i rekao bih da naši odnosi napreduju čak nezavisno od toga koja administracija upravlja sistemom u SAD. Prednost jeste dobra relacija koju rukovodstvo Srbije uživa i sa Trampom lično, ali i nekim od ljudi iz njegovog okruženja”, rekao je Đurić.
Dodao je da “iako nije realno očekivati da će odnosi sa Balkanom biti među prioritetima američke administracije, za Srbiju je i sam pristup vrhu američke vlasti komparativna prednost”.
“I ne samo što je predsednik naše zemlje (Aleksandar Vučić) bio jedan od prvih lidera koji je razgovarao sa Trampom po njegovom stupanju na dužnost, već smo mi iza kulisa pomogli da dođe do ostvarivanja prvog kontakta između nove američke administracije i jednog broja nama prijateljskih zemalja. Srbija već u sadašnjosti, ali i u budućnosti želi odnose strateškog partnerstva i obnove starog savezništva sa SAD”, rekao je Đurić.
Na pitanje kako ocenjuje mogući angažman Trampovog izaslanika za specijalne misije Ričarda Grenela, Đurić je rekao da je Grenel “čovek budućnosti kada je u pitanju američka politika, ali i velikih potencijala kada je u pitanju region”.
“To ne znači da ćemo uvek da se slažemo. Sa njim nije lako pregovarati. Ti razgovori umeju da budu i veoma teški i izazovni, ali on svakako ima poštovanje i za Srbe i za druge narode u regionu, i to je za nas izuzetno važno”, kazao je Đurić.
Govoreći o dešavanjima u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, Đurić je kazao da Srbija ne misli da je predsednik RS Milorad Dodik uzrok aktuelnih političkih tenzija u BiH.
“Čvrsto se zalažemo za poštovanje Dejtonskog sporazuma, a tu mislim i na teritorijalni integritet BiH, koji Srbija nikada nije dovodila u pitanje. Često čujemo optužbe na račun Dodika i RS za tobožnji separatizam, a potpuno nezapaženo prolazi činjenica da značajan deo stranaka iz Federacije nastoji da umanji nadležnosti entiteta predviđenih Dejtonom, i da uspostavi punu kontrolu nad sistemom za račun samo jedne etničke zajednice”, rekao je Đurić.
Dodao je da je za Srbiju “izuzetno značajno da nadležnosti RS budu sačuvane”, ali i da se u narednim godinama izgrade bolji odnosi sa političkim predstavnicima Bošnjaka.
Govoreći o dešavanjima u AP Kosovo i Metohija, Đurić je rekao da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti “nosi istorijsku odgovornost za razaranje multietničkog i demokratskog karaktera društva na Kosovu i Metohiji”.
“On je jedan od ljudi koji su međunacionalne odnose zavili, bez preterivanja, u crno, nizom jednostranih i nekoordinisanih poteza koji su imali za cilj da umanje kolektivna, politička, ekonomska i generalna prava, pre svih srpskog naroda, ali i drugih nacionalnih zajednica, koje ne prihvataju da se uklope u šablon njegovih u suštini nacional-romantičarskih i panalbanističkih ideja”, ocenio je Đurić.
Kazao je da “Kurti nije moderan evropski demokratski političar, već je jedan vešto kamuflirani, retrogradni etnonacionalista, koji ne preza od upotrebe nekada rudimentarnih, nekada sofisticiranih metoda, da praktično odstrani svaki kolektivni politički uticaj srpske zajednice, ali i fizički opstanak i prisustvo Srba na tom području”.
“Podsetiću da Ustav takozvanog Kosova predviđa da predstavnici političke stranke koja osvoji najveći broj glasova iz redova srpske zajednice imenuju i predstavnika u vladi i u drugim institucijama. Ta odredba je potpuno ignorisana u prethodnom periodu”, rekao je Đurić.
politika.rs
