Predsednik je dodao da sistem može da izdrži taj rast, jer država sve vreme vodi računa i o deficitu i o stopi javnog duga u odnosu na BDP, ali i o kreditnom rejtingu zemlje, odnosno o ukupnom stanju javnih finansija.
Vučić je dodao da je prosečna penzija u Srbiji znatno viša od onog iznosa koji se prikazuje, jer prosek spuštaju poljoprivredne penzije.

– Imamo problem, jer nama prosek penzija spuštaju poljoprivredni penzioneri koji i nisu penzioneri. To je socijalna kategorija. Oni nisu ništa uplaćivali u budžet tokom svog radnog veka – ocenio je predsednik.

Predsednik je podsetio da penzije nisu dovoljno brzo pratile rast plata koje su u poslednjih deset godina drastično porasle.

– Zato hoću da se prema penzionerima ophodimo po švajcarskoj formuli da bi brže pratile plate – zaključio je Vučić.

Podsetimo, penzioneri su krajem prošle godine dobili 20.000 dinara jednokratne pomoći, a od 1. januara penzije su uvećane 14,8% i ta uvećana primanja isplaćena su početkom februara. Uz to, u punoj meri je zaživeo projekat penzionerskih kartica, koje je od 1,7 miliona penzionera preuzelo više od 1,1 milion njih.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić/Arhiva

Sve jednokratne pomoći za penzionere dosad

– Decembar 2016. – 5.000 din.

– Novembar 2017. – 5.000 din.

– Decembar 2018. – 3.000 din.

– Novembar 2019. – 5.000 din.

– April 2020. – 4.000 din.

– Decembar 2020. – 5.000 din.

– Septembar 2021. – 5.900 din.

– Februar 2022. – 20.000 din.

– Novembar 2023. – 20.000 din.

UKUPNO: 72.900 

Sa najnovijim povećanjem, prosečna penzija dostigla je 390 evra. Naši najstariji sugrađani su u oktobru već dobili jednu povišicu od 5,5%.

Svi penzioneri, kao što rekosmo, od prošlog oktobra mogu da koriste i penzionerske kartice i sa njima ostvaruju brojne popuste, koji ponegde dostižu i 66 odsto. Popusti se odnose na razne oblasti, kao što su putovanja, boravak u banjama, apoteke, auto-servisi, prodavnice, zdravstvene ustanove, ustanove kulture, restorani, bazeni. Zahtev za izdavanje penzionerske kartice penzioneri mogu podneti elektronski na sajtu Fonda PIO ili u filijali fonda, gde će zaposleni u fondu pomoći penzionerima i za njih popuniti elektronski zahtev. Za prijavu je potrebna samo lična karta, a čitava procedura traje do dva minuta.

Direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) Relja Ognjenović rekao je juče da se u ovu akciju uključilo više od 830 firmi i ustanova koje penzionerima, vlasnicima kartica odobravaju popuste i pogodnosti pri plaćanju roba i usluga. On je prilikom podele penzionerskih kartica korisnicima Doma za stare Voždovac, gde je kartice dobilo 77 smeštenih u ovom domu, rekao da stariji kartice najviše koriste u trgovinskim radnjama i apotekama.

Kao iznenađenje je naveo to što je veliki broj kartica upotrebljen za popuste kod državne avio-kompanije “Er Srbija”, koja korisnicima penzionerskih kartica daje popust od 10%.

Donošenjem kartica na noge penzionerima, kako je rečeno, nastoji se izaći najstarijima u susret, kako ne bi morali sami da idu do šaltera Fonda PIO.

Ognjenović je istakao da naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ide dobro i da penzioneri osim januarske povišice od 14,8 odsto, tokom godine mogu da očekuju još prijatnih iznenađenja.

– U prva dva meseca ove godine imali smo ozbiljno veću naplatu doprinosa, čak 14 milijardi dinara, što je 15% više nego u istom periodu prošle godine i ako se nastavi ovako, za očekivati je nova prijatna iznenađenja. O tome ćemo govoriti u dogovoru i saradnji sa Vladom Srbije, kada budemo imali preciznije informacije – rekao je on.

Dodao je da penzioneri ne bi trebalo da brinu i da se ide ka tome da prosečna penzija 2025. godine dostigne između 450 i 460 evra.

Još jedna olakšica za penzionere, i to one najsiromašnije, vezana je za cenu električne energije. Naime, Vlada je donela odluku da tokom cele grejne sezone penzioneri sa najnižim primanjima imaju 1.000 dinara niže račune za struju. Jedini uslov je da račun dolazi na njihovo ime. Dobra vest za penzionere jeste i da se sve radi po službenoj dužnosti, što znači da više neće morati da se čeka na šalterima i da se prikuplja dokumentacija.

Alo.rs