U deceniji nakon Prvog svetskog rata veliku pažnju javnosti izazvao je ruski emigrant u Parizu doktor Sergej Voronov, koji je objavio da podmlađuje starije muškarce presađujući im testise sa majmuna.
Brzo se ispostavilo da su majmuni skupi, pa se prešlo na kupovinu ove žlezde od sirotinje, voljne da ostatak života provede sa samo jednim testisom.
Ni Srbija nije ostala mimo sveta, pa su imućniji starci pohrlili na klinike koje su reklamirale “operacije po metodu Voronova”.
“Donori”, mladi i zdravi radnici i seljaci, tražili su za jedan svoj testis 10.000 dinara.
Dnevna štampa je tada koštala jedan dinar, pa ispada da bi to danas koštalo nešto manje od tri hiljade evra.
Štampa nije štedela reči hvale: “Dejstvo unesene žlezde tako je veliko da se operisani podmladi u potpunom smislu te reči”, što je bio fin način da se kaže da vraća se*sualnu moć.
Vojni lekar na službi u Novom Sadu dr Branko Manojlović rešio je da testise sa mrtvog čoveka presadi živima. Danas je uzimanje organa za transplantaciju sa umrlih uobičajena praksa, ali 1929. godine, bar sa testisima, to niko na svetu nije radio.
Desilo se da je početkom septembra 1929. godine vojnik Hasan Miftar Jusufović čekao izvršenje smrtne kazne zbog ubistva trojice svojih oficira. Preko vojnog hodže, dr Manojlović je od osuđenika dobio pristanak za svoj naum. Jusufović je 7. septembra u pola šest streljan, a dok je plotun još odjekivao doktor je uskočio u raku duboku dva metra da službeno konstatuje smrt.
Iskoristio je priliku da brzo odseče tesiste i u posudi sa toplom slanom vodom, autom ih preveze sa Petrovaradina do centra Novog Sada, u privatnu kliniku dr Slobodana Uzelca.
Uzelac, koji je već radio operacije “po sistemu Voronova”, za to vreme pripremio je dva pacijenta voljna da učestvuju u eksperimentu: 73-godišnji nosač “nije imao ništa protiv da se podmladi i poduži radni vek”, a 65-godišnji ruski emigrant, osiromašeni pukovnik carske vojske, imao je dvadeset godina mlađu ženu…
Već sutradan dnevni list “Vreme” objavio je opsežan izveštaj o operaciji… i tako je počeo jedanod većih skandala u našoj medicini, koji je morao da bude okončan na sudu.
Dr Branko Manojlović, naime, bio je vođen željom da da doprinos nauci, i u dogovorima sa dr Uzelcem insistirao je da operacija bude tajna sve dok o njoj ne izveste stručnu javnost na nekom medicinskom kongresu.
Dr Uzelac, opet, u ovoj operaciji video je lep način da reklamira svoju kliniku, pa je već 8. marta zabranio dr Manojlovću ulazak na kliniku.
Novosadski i beogradski lekari, možda i iz konkurentskih pobuda, napali su dr Uzelca, na šta je ovaj odgovorio tužbama za klevetu.
Dr Uzelca su fašisti ubili pred klinikom, u belo, mantilu, u zloglasnoj Novosadskoj raciji 1942. Dr Manojlović je morao da napusti vojsku. Preselio u se u Sremsku Kamenicu i tu dokazao kao vrstan lekar opšte prakse, a u socijalizmu je dobio visoko odlikovanje za svoj zdravstveni rad.
Od “sistema Voronov” brzo se odustalo.
Kurir.rs/Iz knjige urednika Kurira Momčila Petrovića “Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba”
