Na današnji dan, 16. novembra 1914. godine, počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu.
Po završetku Cerske bitke, kada je odbijen prvi nalet Austrougarske, vojsci je nestalo municije, nedostajalo je i hrane, a odeća i obuća su bile skoro uništene. Vojvoda Mišić je shvatio da bi učinio grešku ako bi nastavio neprestano povlačenje Prve armije s jednog na drugi položaj.
Mišićeva taktika se izučava u udžbenicima
Za jedinstven primer kako da se vojska, kojoj je predviđen potpuni slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz, uzima se upravo – Kolubarska bitka. Taktika pregrupisavanja samo Prve armije i koncentrisanog udara na Šestu austrougarsku armiju, koju je izveo Živojin Mišić, danas se izučava na vojnim školama širom sveta. Značajna je i po tome što obe vojske u operacijama nisu imale strategijske rezerve kojima bi mogle da ojačaju svoje linije tamo gde je to neophodno, već su to postizale prebacivanjem snaga sa jednog na drugi deo fronta.
Odlučan da kontraofanzivom neprijatelju zada odlučujući udarac, general Mišić je, uprkos naredbi Vrhovne komande, odlučio da Prvu armiju izvuče iz neposrednog dodira sa neprijateljem, odvede je u pozadinu, nahrani, napoji i oporavi za presudnu bitku.
U trenutku kada je Peta austrougarska armija priređivala svečanu paradu u Beogradu, Evropa očekivala da Srbija svaki čas poklekne, a Oskar Poćorek bio ubeđen da je srpska kraljevina već gotova – otpočela je velika protivofanziva celokupne srpske vojske.
Na planini Suvobor, Prva srpska armija probila je front Šeste austrougarske armije i počela nadiranje prema Valjevu i zauzela ga, izbila na obale Drine i Save kod Šapca i 15. decembra 1914. godine oslobodila Beograd. Tako je Srpska vojska ostvarila epsku pobedu u Prvom svetskom ratu.
Najveća bitka u Prvom svetskom ratu
Kolubarska bitka je najveća bitka koju su u Prvom svetskom ratu vodile Kraljevina Srbija i Austrougarska. Toliko je bila značajna, toliko velika da je 153.373 naših predaka u njoj stradalo, što poginuvši, što bivajući ranjeni, što zarobljeni.
Podaci preuzeti iz knjige “Gvozdeni puk”, autora Darka Nikolića.
U to vreme u Srbiji je bila opšta mobilizacija, mobilisan je svaki muškarac koji je bio sposoban za rat. Svi su bili vojska – seljaci, obrazovani ljudi, zanatlije, trgovci, pa čak i onih čuvenih 1.300 kaplara, koji su 1914. godine poslati u Skoplje da završe podoficirsku školu.
Dobili su činove kaplara kako bi što pre ušli u borbu protiv Austrougara. Danas po njima ime nose jedna ulica u centru Beograda, jedna u Banjaluci, ali i u mnogim srpskim gradovima.
Sumnja u pobedu nad austrougarskim trupama
Iskusni strateg i ratnik Radomir Putnik je pre Kolubarske bitke sumnjao da naša vojska može izaći na kraj sa austrogarskim trupama. Na to su uticali i porazni izveštaji sa fronta. Komandanti divizija su javljali da čitave jedinice odstupaju u neredu i panici.
Haos je zahvatio srpsku vojsku u tolikoj meri da ni streljanje vojnika zbog samovoljnog napuštanja jedinica nije imalo nikakvog efekta.
Kod većine vojnika su se videle premorenost i želja da se sve jednom završi, poručivali su “da dođu da se biju kralj Petar i Nikola Pašić, ako im treba“.
Uz vojsku su odstupali seljani, babe sa unucima, tu su bili i ranjenici i teški bolesnici…
Povodom ove teške situacije vojvoda Putnik je dao predlog da se sa Austrougarskom zaključi primirje i sve je to saopštio vrhovnom komandantu Aleksandru I Karađorđeviću u Valjevu pred tadašnjim pomoćnikom načelnika štaba vrhovne komande Živojinom Mišićem
– Srbija nema više vojske, vojnički rat je završen – rekao je tada Putnik.
S druge strane, problem je bio i deo vojske onesposobljen u prethodnim balkanskim ratovima.
Posle pobede srpske vojske u Kolubarskoj bici, na srpskom frontu početkom jeseni 1915. zavladalo je zatišje. U međuvremenu se razbuktala epidemija tifusa, koja će ogromne razmere dobiti početkom 1915. godine.
Upravo Kolubarska bitka, kako je za 24sedam ranije rekao i istoričar Dejan Ristić, predstavlja jedan od najznačajnijih datuma za srpski narod u Prvom svetskom ratu, a tu, takođe, spadaju i vojne operacije: Cerska, Drinska, odbrana Beograda, kao i borbe na Solunskom frontu, uključujući i oslobođenje zemlje.
