Najviša penzija u Srbiji sa najnovijim povećanjem od oko 11 odsto, koje će biti isplaćeno u januaru, dostići će 255.231 dinar, dok je 2012. od kada Fond PIO objavljuje statistički bilten, iznosila 112.197 za 42,5 godina staža. Najniža penzija za isti period za kategoriju zaposlenih i samostalaca uvećava se sa 12.898 na 27.711 dinara.
Najviša je oktobru pre povećanja, bila je 230.145,48, a najniža 24.987 dinara.
Prema važećem Zakonu o PIO najveću penziju primaju sve kategorije korisnika, uključujući i profesionalna vojna lica, koja imaju navršenih 45 godina staža. Ali, ni oni sa najvećom, ni oni sa najnižom nisu u većini, maksimalne prinadležnosti dobija tek sedamdesetak ljudi, vi še od 100.000 dinara oko 20.000 penzionera, a oko 940 mesečno dobije 170.000 dinara. Minimalne prima oko 14,15 odsto od ukupnog broja penzionera. Njih oko 140.000 dobijalo je ove godine 24.987 dinara i još oko 94.000 oko 19.000 dinara.
Većina penzionerske populacije, koja broji oko 1,65 miliona ljudi, prima između najniže i prosečne ili prosečnu, a ona je sa 23.563 dinara u 2012. porasla u decembru ove godine na 50.700. U oktobru je iznosila 45.719 dinara.
Međutim, učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi ipak se smanjilo.
Onih koji su penziju zaradili sa svega 15 do 19 godina staža ima u dve kategorije – i sa najnižom i sa prosečnom penzijom. Prema zakonu, uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju jeste najmanje 15 godina staža osiguranja uz propisane godine života. Za muškarce je to 65, a za žene 63 godine i osam meseci, dok će od 1.januara biti 63 godine i 10 meseci.
– Prema podacima za 2023. godinu, ukupno 133.191 korisnik starosne penzije imao je od 15 do 19 godina staža – kažu u Fondu PIO.
Penzionerima sa najnižim primanjima svakako bi od lineranog povećanja više odgovarao model koji primenjuju i neke zemlje u okruženju: da se podvuče limit i dok najsiromašniji ne stignu do proseka, oni iznad njega ne dobijaju povišicu. To međutim, kako objašnjavaju, ne bi bilo u skladu sa našim Ustavom i svako ko bi tužio državu zbog diskriminacije dobio bi spor.
U najvećem broju slučajeva najniže penzije ne zavise samo od učinka koji je zaposleni imao tokom radnog veka, već i od toga kako je njegova firma finansijski stajala u vreme dok je radio, i kolike je poreze i doprinose uplaćivala, ali i od toga da li je tokom devedesetih i tranzicije uopšte uplaćivala dažbine.
– U kategoriji najnižih penzija dosta ima onih kojima u najgorim godinama nisu uplaćivani porezi i doprinosi, a Fond PIO ne može da isplaćuje penzije drugačije izuzev na osnovu uplaćenih dažbina – primećuje ekonomista Ivan Nikolić.
– Problem je nastao kada je visina penzije umesto na osnovu 10 najboljih godina rada – počela da se računa na konto celokupnog radnog staža. Kako vreme bude prolazilo i smanjivao se broj ljudi koji su izašli oštećeni iz tranzicije, manje će biti i takvih minimalnih penzija – kaže Nikolić, i dodaje da bi se sada problem mogao rešiti samo kroz socijalne transfere, odnosno podršku države.
Sa tim se slaže i Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
– Nemali broj radnika tokom celog radnog veka primao je minimalne zarade, pa im je i penzija sada nedovoljna za pristojan život. Ali, nije fer da za to budu kažnjeni oni koji su npr. 40 godina odvajali velike iznose za poreze i doprinose, tako što će biti uskraćeni za povećanje penzije. Rešenje vidim u pomoći države najugroženijima preko isplaćivanja trinaeste penzije ili na sličan način – kaže ona, ističući da bi trebalo pooštriti i kontrole uplaćivanja poreza i doprinosa.
Podaci Fonda PIO za prošlu godinu pokazuju i da su žene, zbog dužeg životnog veka, prosečno primale starosnu penziju 21 godinu, a muškarci 17, dok su invalidsku žene primale 23, a muškarci 20. Kod kategorije Samostalaca, žene su prosečno primale penziju 14 godina, a muškarci 11, a kod kategorije poljoprivrednika, muškarci 17, a žene 23.
Penzionere je dodatno obradovala i vest da je već sada najavljeno novo povećanje prinadležnosti za kraj 2025. godine.
espreso/Novosti
