Ko u dobrovoljni penzijski fond danas počne da uplaćuje 50 evra mesečno za 25 godina moći će da računa na privatnu penziju u iznosu od oko 150 evra, koja će mu biti isplaćivana narednih 15 godina.
Oni koji se odluče da četvrt veka u dobrovoljni penzioni fond uplaćuju po 6.000 dinara mesečno moći će u narednih 15 da računaju na primanja u iznosu od oko 27.000 dinara.
Ograničenje po pitanju godina za uplatu privatne penzije ne postoji, a iznos mesečne uplate, zavisno od osiguravajućeg društva, kreće se od minimalno 500 dinara, dok gornja granica ne postoji. Ipak jedna granica postoji, a ona se odnosi na isplatu privatne penzije koja se ne može primati pre napunjenih 58 godina života, a najkasnije sa 70 godina.
NEMA POREZA NA UPLATE DO 8.101 DINAR
Država je omogućila poreske i druge olakšice na štednju u dobrovoljnim penzijskim fondovima, pa su uplate poslodavca za zaposlene do 8.101 dinara oslobođene poreza na zarade i obaveznih socijalnih doprinosa i u poreskom bilansu se priznaju kao trošak.
Takođe, uplate pojedinca do navedenog iznosa preko administrativne zabrane oslobođene su poreza na zarade.
U Dunav društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom kažu da privatnu penziju može da uplaćuje svaki građanin bez obzira na radni status i godine.
– Doprinose može da uplaćuje član za sebe, neko drugi za njega, recimo roditelji za decu i poslodavac za svoje zaposlene. U slučaju kada je član u radnom odnosu, ostvariće pravo na dve penzije, državnu iz PIO fonda i privatnu iz dobrovoljnog penzijskog fonda. U Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu minimalni penzijski doprinos iznosi 1.000 dinara, dok maksimalni ne postoji, već ga svako određuje prema svojim finansijskim mogućnostima. Važno je da naglasimo da uplate ne moraju da budu redovne, već prilagođene trenutnim mogućnostima pojedinca. U slučaju da član prekine sa uplatom doprinosa, trajno ili privremeno, ne gubi svoja prava niti snosi sankcije – objašnjavaju u Dunav dobrovoljnom penzionom fondu i napominju da se ugovor zaključuje samo na osnovu lične karte bez dodatne dokumentacije.
U tom fondu napominju da je štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima uvedena sa ciljem da pojedinci već u svojim ranim tridesetim godinama krenu sa uplatom minimalnih doprinosa na period duži od 25 godina.
– Akcenat je na višedecenijskoj štednji minimalnih iznosa, a ne na uplati većih iznosa kraći vremenski period. Štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima je namenjena svima. Njena najvažnija karakteristika je fleksibilnost. Član sam bira koliki iznos, kada i koliko dugo će da štedi za privatnu penziju. Jedini uslov koji član mora da ostvari da bi počeo da prima privatnu penziju je starosni. Ova penzija se najranije može koristiti sa 58. a najkasnije sa 70. godina – kažu u Dunav dobrovoljnom penzionom fondu.
PRIMERI PRIVATNE PANZIJE
Primer 1
Uplata 6.000 dinara mesečno
Rok uplate 25 godina
Stopa prinosa 5%
Privatna penzija mesečno iznosi 36.230,97 dinara
Isplata 10 godina
Primer 2
Uplata 6.000 dinara mesečno
Rok uplate 25 godina
Stopa prinosa 5%
Privatna penzija mesečno iznosi 26.953,29 dinara
Isplata 15 godina
Primer 3
Uplata 50 evra mesečno
Rok uplate 25 godina
Privatna penzija 152,31 evra mesečno
Isplata 15 godina
U Rajfajzen Fjučer dobrovoljnom penzijskom fondu ističu da član fonda može da bude svako fizičko lice, domaće i strano, i zaposleni i nezaposleni građani, čak i deca.
– Minimum pri svakoj uplati doprinosa iznosi 500 dinara. Važna napomena za svakog člana je da visina privatne penzije zavisi od iznosa, dinamike i dužine perioda uplate, naknada društva i prinosa fonda kojem smo poverili sredstva na upravljanje – kažu u tom fondu.
Oni objašnjavaju da su uplate u dobrovoljni penzijski fond, kao i isplate sredstava sa računa na kraju perioda članstva dinarske, u skladu sa zakonskim propisima.
– Ono što je važno za potencijalne članove da znaju jeste da društvo za upravljanje može, u skladu sa definisanom investicionom politikom fonda pod upravljanjem, da sredstva ulaže i u eurske hartije od vrednosti. Naše društvo upravlja sa dva fonda Rajfajzen Fjučer i Rajfajzen Euro Fjučer. Na primer, ukoliko član fonda uplaćuje svaki mesec, 25 godina na račun u Rajfajzen Fjučer Fondu, u iznosu od 6.000 dinara, penzija bi iznosila 27.000 dinara mesečno u periodu isplate od 15 godina. Ukoliko za isti period uplaćujete u Rajfajzen Euro Fjučer 50 evra mesečno, projektovana penzija bi iznosila 152,31 evra mesečno tokom 15 godina – kažu u ovom dobrovoljnom penzijskom fondu.
Dobrovoljna penzija je nasledna
Da svakog meseca klijent ne mora da uplaćuje novac u dobrovoljni penzioni fond, već da ima slobodu da uplaćuje kad i koliko može, tvrde u DDO Garant.
– Osnovno načelo jeste dobrovoljnost što znači da član fonda uplaćuje doprinose prema svojim mogućnostima – kada i koliko može u datom trenutku, bez bilo kakvih penala. Uplate u dobrovoljne penzijske fondove donose i značajne poreske olakšice, kako za zaposlene koji vrše uplatu preko administrativne zabrane, tako i za uplate od strane poslodavca. Ukoliko član fonda prestane da uplaćuje doprinose, članstvo u fondu ne prestaje i član ne gubi svoja prava, već i u tom slučaju raspolaže svojim akumuliranim sredstvima, kada se za to steknu zakonski uslovi. Važno je još dodati da je dobrovoljna penzija nasledna – naglašavaju u DDO Garant.
U DDO Garant ističu da najniži iznos uplate u fondu DDOR-GARANT Ekvilibrio i u fondu DDOR- GARANT Štednja iznosi 500 dinara, dok je maksimalni iznos bez limita.
– Ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove je dugoročno važno i isplativo ulaganje, bez obzira na to koliko godina imate i koliko novca želite da uložite. I sa malim iznosima, na dug rok akumulirate značajna sredstva i prinose. Ono što treba imati u vidu, jeste da je sa ulaganjem bolje početi što ranije, makar i sa manjim iznosom, jer uplaćivati već od danas manju sumu vredi više nego uplaćivati kasnije veći iznos. Dobrovoljna penzija je potrebna svima, to je još jedan izvor prihoda koji vam može pomoći da održite željeni životni standard i u godinama posle aktivnog rada – kažu u DDO Garant.
Imovina članova fonda ne može biti deo stečajne mase
U Narodnoj banci Srbije, koja nadzire poslovanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, ističu da se sistem dobrovoljnih penzijskih fondova zasniva se na principu definisanih uplata, a ne definisanih isplata, te u tom smislu ne postoji garancija budućih prinosa pa samim tim ni iznosa isplata.
– Svakako, imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se sa ciljem povećanja ukupnog prinosa u korist članova uz poštovanje zakonskih načela, pri čemu se pre svega misli na načelo sigurnosti koje obezbeđuje da se imovina investira u najkvalitetnije i najsigurnije oblike ulaganja (npr. obveznice Republike Srbije, akcije pravnih lica kojima se trguje na regulisanim tržištima i slično – kažu u u NBS.
Kako ističu društva za upravljanje imaju licencirane menadžere koji donose investicione odluke vodeći pri tome računa da se sredstva ulažu sa ciljem ostvarivanja što većih prinosa uz smanjenje rizika ulaganja.
– Među dobrovoljnim penzijskim fondovima, može i treba da postoje razlike u pogledu investicione politike, odnosno očekivanih prinosa ali i investicionih rizika. Svaki pojedinac treba da donese razumnu odluku u pogledu investiranja sredstava u jedan ili više dobrovoljnih penzijskih fondova – kažu u NBS i dodaju da ukoliko član nije zadovoljan poslovanjem fonda u koji uplaćuje doprinos, u svakom trenutku svoja sredstva može prebaciti u neki drugi fond.
U NBS podsećaju i da je imovina fonda, koja je u svojini članova fonda, dodatno zaštićena i time što je u potpunosti odvojena od imovine društva koje upravlja tim fondom, što praktično znači da ne može biti predmet prinudne naplate i ne može se uključiti u stečajnu masu društva za upravljanje niti bilo kog drugog lica.
Kurir.rs
