Isplatu penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Fond PIO vrši korisnicima u raznim krajevima sveta, pod uslovima predviđenim međunarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju ili pod uslovom reciprociteta ukoliko sa odnosnom državom ne postoji zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.
Penzije i novčane naknade isplaćuju se na račune nešto više od 50.000 korisnika koji žive u državama nastalim na prostoru bivše SFRJ, a prinadležnosti dobija i oko 13.000 korisnika koji žive u nekoj od još 28 zemalja.
Penzionerima koji žive u republikama bivše SFRJ penzije se isplaćuju oko 10. u mesecu za prethodni mesec. Kada je reč o ostalim državama, zbog visokih provizija banaka penzije se isplaćuju kvartalno, dok se u slučaju izuzetno niskih iznosa, penzije isplaćuju šestomesečno. Ove isplate se vrše uglavnom od 12. do 15. u mesecu.
Kako za Glas osiguranika pojašnjava Marina Jelić, načelnica Odeljenja za isplatu penzija po međunarodnim ugovorima u Direkciji Fonda, prilikom isplate u inostranstvo, ne računajući republike bivše SFRJ, veliki broj naloga se pojedinačno realizuje, a uz to su u proceduru isplate, pored Fonda, uključene i domaća banka i inostrana posrednička banka, te zbog toga i sam transfer sredstava na račune krajnjih korisnika može da traje i po nekoliko dana. Specifičan je slučaj sa Nemačkom, u odnosu na ostale države.
– Korisnicima sa prebivalištem u Nemačkoj koji su imali staž i u Srbiji i u Nemačkoj, penzija se isplaćuje preko tri nemačka penzijska zavoda, koji tek nakon svoje obrade podataka, transferišu sredstva korisnicima. Iz tog razloga, ovi korisnici svoje penzije prime nešto kasnije u odnosu na ostale, uglavnom krajem meseca – navodi Marina Jelić.
Ono što je posebno važno kada su u pitanju isplate penzija i naknada u inostranstvo, jesu potvrde o životu.
– Fond PIO ima potpisane sporazume o elektronskoj razmeni podataka o činjenici smrti sa svim fondovima republika bivše SFRJ. Poslednji je potpisan sa Federalnim zavodom za MIO/PIO i počeo je da se primenjuje u januaru ove godine.
Na ovaj način Fond na mesečnom nivou dobija podatke o korisnicima koji su preminuli. Elektronska razmena podataka je značajna jer omogućava nesmetano ostvarivanje i korišćenje davanja, sprečava neosnovanu isplatu penzija i smanjuje troškove slanja i obrade potvrda o životu. Korisnici čiji su podaci prepoznati u elektronskoj razmeni nisu više u obavezi da dostavljaju potvrdu o životu o čemu ih je Fond obavestio dopisom. Međutim, u elektronskoj razmeni sa svim fondovima postoji manji broj korisnika čiji podaci ne postoje u službenim evidencijama, i ti korisnici su i dalje u obavezi da potvrde o životu dostavljaju na klasičan način u propisanim rokovima – objašnjava Marina Jelić.
Što se tiče korisnika sa prebivalištem u ostalim državama, oni imaju obavezu da svake godine dostave original overene potvrde o životu.
Ukoliko to ne učine u propisanim rokovima, isplata penzije se privremeno obustavlja. Inače, potvrdu o životu overava nadležni nosilac penzijskog osiguranja, sud, opština ili diplomatskokonzularno predstavništvo u državi prebivališta.
Kako napominje Marina Jelić, ako se desi da prođe više od 12 meseci od obustavljanja isplate penzije zbog nedostavljanja potvrde o životu, i korisnik potvrdu dostavi nakon tog perioda, tada se u odeljenju za ostvarivanje prava ponovo ceni pravo i rešenjem se određuje od kog datuma treba ponovo uspostaviti isplatu, s tim da, u skladu sa zakonom, to može biti najviše za 12 meseci unazad od dana kada korisnik podnese zahtev za isplatu, uz obavezno dostavljenu potvrdu o životu.
– Isplata penzija i novčanih naknada u inostranstvo se vrši prema godišnjem planu dinamike isplate, bez naknadnih isplata, tako da i kada se isplata ponovo uspostavi nakon naknadne dostave potvrde o životu, korisnik će penziju primiti tek prilikom sledeće redovne isplate – naglašava Jelić za Glas osiguranika.
Ukoliko se korisnik preseli iz inostranstva u Srbiju ili obrnuto, potrebno je da podnese zahtev za isplatu u Republici Srbiji, odnosno zahtev za isplatu van teritorije Republike Srbije. Uslov za isplatu je prebivalište, odnosno stalni boravak u državi u koju bi trebalo vršiti isplatu.
U okviru obrazaca zahteva, koji se nalaze na sajtu Fonda www.pio.rs, navedeno je i koju dokumentaciju je uz zahtev potrebno priložiti.
– Veoma je važno naglasiti da, ukoliko korisnik prima najniži iznos penzije u skladu sa Zakonom o PIO, prilikom prebacivanja isplate penzije u neke od stranih država, isplaćivaće mu se samo iznos penzije obračunat i utvrđen rešenjem, a ne najniži iznos penzije, jer je ugovorom o socijalnom osiguranju sa pojedinim državama tako propisano. Pored toga, u neke zemlje se ne transferišu ni novčane naknade, što takođe zavisi od ugovora o socijalnom osiguranju sa konkretnom državom. Zato bi korisnici pre podnošenja zahteva za isplatu van teritorije Republike Srbije trebalo da se detaljno informišu u Fondu o uslovima pod kojim se isplata odobrava i koji je obim prava koji bi imali u tom slučaju.
espreso.rs / penzionisani.rs / Vesna Pejčić
Ukinuli na skupstinu kaznene penale penzionerima ko je radio 40g i doziveo 65g i vise bravo za skupstinu i vucica on ih uveo bespravno
To je samo u predizbornoj kampanji,a posle ,,zaborave,,.Isti su i pozicija i opozicija ,kad se uglave u fotelje samo gledaju sebe.
Koliko trebamo cekati na pocetak penzija evo ja sam predao sve jos pre godinu i nista ni kanadjani ni srbi se ne zure