Da li će stabilni telefon, uveden u Srbiju pre 136 godina, otići definitivno u zaborav vreme će pokazati.
Dok smo do pre dve decenije, kada zazvoni fiksni telefon,svi trčali da se javimo, da ne bismo propustili to što neko s druge strane veze ima da nam kaže, danas se na zvonjavu stabilnog telefona ne obaziremo.
Statistika jasno pokazuje da je za poslednjih 10 godina u Srbiji milion korisnika fiksne telefonije manje.
Od kada su se telefoni odomaćili u domovima uvek su stajali na vidnim mestima, tamo gde je mogla da se čuje njihova zvonjava. Pored crvenih ili zelenih naprava, sa slušalicom u rukama, sedeći na stolici i u predsoblju, većina je ćaskala sa porodicom i prijateljima
Danas zovemo na mobilni telefon. Sa onima u inostranstvu komuniciramo putem “Vajbera” ili “Vocapa”. Bake i deke pak, zovemo na fiksni telefon, mada i oni sve češće koriste ove internet aplikacije i “pametne” uređaje. Zato je sve više onih koji fiksne priključke otkazuju.
Poznavaoci tvrde i da su se stabilni telefoni u kriznim situacijama, poput elementarnih nepogoda, pokazali sigurnijim za korišćenje. Dok građani nisu mogli da uhvate signal mreže mobilne telefonije, fiksni telefoni zvonili su bez problema. Navode i da se velike kompanije, zbog bezbednosti razgovora, ne odriču tako lako stabilnog telefona.
Prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), u trećem kvartalu 2018. godine 2,43 miliona korisnika imalo je priključak za stabilni telefon, što pokazuje trend opadanja ove usluge. Ovoliko pretplatnika, u ovom periodu, ostvarilo je oko 860 miliona minuta razgovora, što znači da je svaki od njih u proseku razgovarao 3,9 minuta dnevno. To je dokaz da se smanjuje i broj minuta koje sugrađani provode uz slušalicu, ali i prihodi kompanija koje pružaju uslugu fiksne telefonije.
Sedam godina posle otkrića Aleksandra Grahama Bela, prvi telefon u Srbiji zazvonio je 14. marta 1883. godine u Beogradu, zahvaljujući upornosti Pante Mihajlovića, svojevremeno šefa “Simensove” njujorške filijale i prijatelja Mihajla Pupina. Prvo “alo” čulo se iznad kafane “Tri lista duvana”, gde su se nalazile prostorije ministra vojske Teše Nikolića.
Maja 1887. proradila je prva centrala, a prvi pretplatnik bio je novinar Ljuba Bojović.
Izvor: Novosti
