(FOTO) Veruje se da se u ovoj svetinji na jugu Srbije dešavaju čudesna isceljenja: Tu su mošti velikog svetitelja

Sveti Prohor Pčinjski je muški manastir koji se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, 30 km južno od Vranja, na levoj obali reke Pčinje. Pripada Eparhiji vranjskoj Srpske pravoslavne crkve.

Prema predanju, manastir Sveti Prohor Pčinjski podigao je u 11. veku vizantijski car Roman Diogen, u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom Mirotočivom, koji mu je prorekao da će postati car.

Ovaj hram kao celina predstavlja nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture od izuzetnog značaja, a sredinom 2021. proslavio je 950 godina postojanja.

Svetinja vekovima privlači vernike i hodočasnike jer, kako se veruje, Sveti Prohor pomaže svima.

Ispunjeno obećanje

Priča o svetom starcu datira s početka 11. veka: Prohorije je od rane mladosti počeo da izučava knjige o mudrosti, filozofiji i religiji, i u svemu je bio bolji od svojih vršnjaka. Vreme je prolazilo, Prohor je već zašao u godine i jednog dana sreo je u šumi mladog lovca Romana Diogena, pa mu se obratio: “Neće proći dugo, a ti ćeš postati vizantijski car. Kad budeš nosio skupoceno ruho, nemoj zaboraviti ni pređašnje haljine, ni mene, starca“.

Kako je prorekao, tako se zbilo. Diogen je postao vizantijski car Roman Diogen, a starac Prohor ubrzo se upokojio u planini Kozjak iznad Vranja. Jedne noći javio se caru u snu: “Zašto, Diogene, zaboravi pređašnje haljine i mene, starca? Podigni mi bar mali hram”.

Mirotočive mošti

Drevno svetilište sagrađeno je na mestu zvanom Isposnica, gde je nekada živeo Prepodobni Prohor Pčinjski. U tu pećinu na steni se moglo, zbog otvora, ući samo puzeći. Od najstarije svetinje do danas očuvana je kapela gde počivaju mošti Svetog Prohora. U pitanju je mala, poklonična niska pravougaona prostorija gde su smeštene mošti svetitelja, a u desnom gornjem uglu je mali otvor iz koga već čitav milenijum, veruje se, teče čudotvorno miro. Od tada pa do današnjih dana u ovom hramu, govore vernici, dešavaju se čudesna ozdravljenja i isceljenja. Sveti Prohor je trenutno jedini srpski svetitelj-mirotočac u Srbiji.

Svetac ne htede da napusti manastir

Meštani pričaju da su pre nekoliko vekova vlastodršci odlučili da sarkofag sa svetiteljevim moštima prenesu u Carigrad, ali im se nije dalo. Svaki put kada bi spustili sarkofag na kola i upregnuli magarce, oni bi stajali kao ukopani. Kada su shvatili da svetac ne želi da napusti manastir, odustali su od te namere, mada se deo moštiju danas čuva u Carigradu i u Ljubostinji. Narod Vranjske eparhije kaže da svečeve mošti čuvaju ovaj kraj.

Čudotvorni izvor

Sam izvor Svetog Prohora Pčinjskog nalazi se na oko 200 metara od istoimenog manastira, i nezaobilazno je mesto svih onih koji svraćaju u ovu svetinju. Ovaj kutak je ušuškan brdima obraslim bukovom šumom, pa je prava oaza hladovine i mira. Od puta koji vodi ka graničnom prelazu ka Makedoniji do izvora stiže se uskom i strmom stazom, a uz put su postavljene klupice za odmor. Preko drvenog mostića stiže se do lepo uređenog izvora, iz koga teče hladna i okrepljujuća voda, a uz sam izvor postavljen je i jedan sto.

Veruje se da voda sa ovog izvora krepi organizam i da ima pozitivne efekte u slučaju mnogih bolesti. Prema svedočenju meštana, ova čudotvorna voda posebno se ističe u isceljenju od očnih bolesti i glavobolje. Priča se da mnogi koji su imali glavobolje posle umivanja vodom sa ovog izvora postaju vedriji i više nemaju zdravstvene probleme tog tipa.

Obuzela je cara griža savesti i već sutradan je pošao sa slugama u planinu da pronađe mesto gde je Prebodobni Prohor sahranjen. Posle nekog vremena pronašli su zemne ostatke njegove i na tom mestu podigli prvo crkvicu, potom i hram, a u oltarskom delu pohranili su mošti svetitelja Prohora.

Kada je reč o očima – umivanje ovom lekovitom vodom vraća vid, pomaže pri otklanjanju mrene i, kako meštani umeju da kažu, pomaže nam da progledamo i u bukvalnom i u prenesenom značenju. Na lekovito umivanje valja se doći nekoliko puta. Mnogi posetioci kraj izvora pale sveće za zdravlje u znak poštovanja Svetog Prohora. Neki ostavljaju i novac, hleb, cveće, peškire i maramice.

Pogled je opet bistar

Manastir je uvek pun vernika, koji dolaze da se poklone svetitelju, a svako od njih ima svoju priču. Ko zna koliko je ljudi, po ulasku u ovaj hram, progledalo i promenilo odnos prema životu.

Rada iz Berana poslednjih godina ima problema sa očima – stalno joj oči suze, smeta joj i sunce, i vetar, i prašina, a vid polako gubi… Nema gde nije tražila pomoć, od lekara do travara, ali ništa nije pomoglo. Jednog dana došla je ciljano u Prohor Pčinjski i sve uradila kako Bog ljudima zapoveda – pomolila se nad mirotočivim moštima, umila se na izvoru, natočila vode. Vratila se kući puna predivnih utisaka. Nekoliko nedelja prala je oči ovom vodom, uporno, s puno ljubavi i vere i moleći se Svetom Prohoru. Nije ni osetila kako joj se stanje olakšalo, oči su opet bile njene, pogled bistar, a na licu stari osmeh. Nekoliko puta godišnje odlazila je u ovaj hram, svakako po lekovitu vodu, ali pre svega da zahvali Svetom Prohoru što joj je pomogao da reši problem. Od tada, svakog 1. novembra, na dan ovog svetitelja, obavezno zapali sveću.

Kako doći do manastira: U blizini sela Klenike, 30 km južno od Vranja, na šumovitim obroncima planine Kozjak nalazi se manastirski kompleks Sveti Prohor Pčinjski.

espreso / BlicŽena / Čudotvorni manastiri