Najveću prosečnu decembarsku platu zaradili su zaposleni u sektoru informisanja i komunikacija. Zatim slede radnici u finansijskoj delatnosti, rudarstvu i energetici.
Podaci pokazuju i da oni s najvišim primanjima žive u Beogradu – i to na Vračaru i Novom Beogradu. Dok su na dnu liste, s prosečnom neto zaradom od oko 39.000 dinara, stanovnici Bojnika i Vlasotinca.
“U decembru, u odnosu na novembar, zarada je porasla 6,1 posto, ali kad se uđe u strukturu u privatnom sektoru, 8,4 odsto je porasla prosečna zarada, a u javnom sektoru 2,2 odsto”, navodi Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.
Zaposleni u javnom sektoru povećanje su osetili još na novembarskom obračunu – najveće medicinski radnici, lekari, zaposleni u ustanovama za socijalnu zaštitu. To je, prema oceni stručnjaka, između ostalog, uticalo i na rast plata u privatnom sektoru.
“Tržište rada s jednim deficitom radne snage utiče na povećanje plata u privatnom sektoru. A s druge strane i u javnom sektoru bi moralo doći do daljih povećanja plata, zato što nam preti oseka, odnosno nestajanje, odlazak najboljih profila, pa i penzionisanje kadrova iz javnog sektora”, navodi Kovačević.
Nebojša Savić, profesor Fakulteta FEFA, navodi da sve zavisi od BDP-a.
“Sve zavisi od toga šta će se dešavati sa našim Dži-Di-Pijem u ovoj godini. Projekcije za Dži-Di-Pi ostale su na projekciji četiri odsto, tu projekciju drže MMF i Svetska banka. Ako bi bio više, to bi bilo bolje”, objašnjava Savić.
Novo povećanje prosečne zarade predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje već u martu. “Prosečna plata u martu iznosiće 515 evra. I tada će se videti prava slika po pitanju rasta plata, s obzirom na to da će se uračunati i rast minimalne zarade od oko 11 odsto za oko 350.000 ljudi.”
Posle povećanja, minimalna zarada iznosi 30.022 dinara. Iako je za 4.000 veća nego 2019. godine, ona i dalje ne dostiže minimalnu poštrošačku korpu.
Ozvor: RTS
