U Srbiji trenutno karticama može da se plati na ukupno 90.000 POS terminala. Postavljeni su i u 110 gardova i opština, pa građani od prošle godine u samim zgradama lokalnih samouprava tako mogu da plate izvode iz matične knjige rođenih, porez na imovinu, naknade za urbanizam i životnu sredinu.
U našoj zemlji je i dalje dva i po puta manje terminala za bezgotovinska plaćanja, nego u zemaljama Evropske unije. Što se lokalnih samouprava tiče, cilj je da do 2022. svaka ima šalter za plaćanje karticom.
Opština Priboj je šampion bezgotovinskog plaćanja, mereno brojem transakcija karticama na šalteru lokalne samouprave, u takmičenju u kome je učestvovalo 60 opština.
Za pola godine na posebnom šalteru uprave građani takmičarskih opština, takse, naknade i poreze platili su više od 13 i po hiljada puta, i na taj način kako se procenjuje, uštedeli 500 dana boravka na drugim šalterima i nošenja potvrda o uplatama.
Kao najefikasniji u odnosu na broj stanovnika, Priboj će dobiti dečije igralište vredno 20 hiljada evra.
“Ono što je još važnije, ova nagrada će kod stanovnika Opštine Priboj podići dodatnu svest o potrebi zajedničke borbe protiv sive ekonomije”, kaže Lazar Rvović, predsednik Opštine Priboj.
Nagradna igra je deo Nacionale kampanje borbe protiv sive ekonomije. Osim što podstiče sivo tržište, plaćanje gotovinom podrazumeva i troškove oko čuvanja i transporta novca.
Procena je da budžet zbog toga gubi 120 milijardi dinara godišnje. Ipak, broj platnih kartica raste.
“U ovom trenutku Srbija ima nekih 8,5 miliona kartica, što je dobar broj, ono što nije dobro to je da je aktivno od toga četiri i po miliona”, kaže Goran Kovačević, potpredsednik UO NALED-a.
Pet opština, čiji su građani najviše koristili POS terminal koji je država besplatno postavila, dobiće novi internet portal, po ugledu na sajt Vlade Srbije.
Za ovih šest meseci uspeli smo da instaliramo preko 200 pos terminala, na različitim šalterima, i da na tim istim pos terminalima obezbedimo najniže provizije”, kaže Mihailo Jovanović, direktor kancelarije za IT i e-Upravu.
Branko Ružić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da su to te reforme koje građani osećaju, koje naši građani žive.
“Podatak da je na primer preko Eupa razmenjeno sedam miliona 500.000 dokumenata, da građani nisu morali da pribavljaju neki dokument, govori da je digitalizacija ne samo tehničko tehnološki proces nego pre svaga društveni”, rekao je Ružić.
