Visoka temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, suvi kašalj, gubitak apetita, samo su neki od simptoma gripa.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, saopštio je pre nekoliko dana, da je prvi slučaj gripa potvrđen u našoj zemlji, i to kod pacijentkinje starosti 39 godina, hospitalizovane u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac.
Kako lekari savetuju, vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa.
Dr Biserka Obradović u razgvoru za Telegraf.rs objašnjava da se treba vakciniati sada, naročito ako su u pitanju rizične grupe.
– Krenula vakcinacijia protiv gripa i evo apel ljudima da se vakcinišu sada dok nije dijagnostifikovan virus gripa jer se dejstvo vakcine ispoljava tek 14 dana nakon vakcinisanja. Obavezno ljudi preko 65 godina, hroničani, kardio-vaskularni bolesnici i svi oni sa samnjenim imunitetom neophodno je da se vakcinišu, kao i ljudi koji su stalno u kontaktu sa drugim ljudima, objašnjava dr Obradović.
Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2–3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6–12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog varijabilnosti sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine.
– Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine u odnosu na uzrasne kategorije kod kojih se aplikuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku, navode iz Batuta.
Druge mere prevencije
Pored vakcinacije, postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa, poput pokrivanja nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja, nakon čega se upotrebljena maramica adekvatno odlaže.
– Redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja. Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola. Izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta. Izbegavanje kontakata sa bolesnim osobama. U slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima, savetuju iz Batuta.
Kome se preporučuje vakcinacija
– hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
– hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),
– metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI > 40),
– bubrežnom disfunkcijom,
– hemoglobinopatijom,
– hroničnim neurološkim poremećajima,
– osobama sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
– osobama sa imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.),
– izvršenim presađivanjem tkiva i organa/pripreme za presađivanje,
– i drugo;
– Osobamalica starijih od 65 godina; članova porodice bolesnika u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod osoba smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima;
– kod dece, omladine i starih osoba smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Pored navedenih, obavezna imunizacija protiv gripa sprovodi se i kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
telegraf.rs
