Na Institutu za onkologiju kraće je čekanje na zračenje i povećan je broj pacijenata koji dobijaju neophodnu terapiju. Do kraja godine Institut za onkologiju dobija dva aparata za zračenje, a naredne godine još dva.
Međutim, direktorka Instituta Danica Grujičić kaže da su uslovi rada neprihvatljivi i da je neophodno da se napravi nova zgrada Instituta koja će moći da primi sve pacijente i gde će moći da budu tako organizovani da niko ne čeka na terapiju.
Danica Grujičić je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, istakla da moramo da shvatimo da je onkološki pacijent vrlo specifičan i da se ne može lečiti samo tumor, nego se mora lečiti čovek.
“Ono što smo mi prvo uspeli da uradimo za ova četiri meseca, to su uradile moje kolege hirurzi, koji su tako napravili program operacija da maligni bolesnici, tj. bolesnici koji imaju dijagnostifikovanu malignu bolest, ne čekaju više od nedelju dana i to je velika stvar”, rekla je Grujičićeva.
Ukazala je da, nažalost, ne mogu da utiču na stepen čekanja kada je u pitanju radioterapija iako se radi u tri smene.
“Tri aparata u Sremskoj Kamenici ne rade, tako da moramo da prihvatimo i pacijente iz Vojvodine. Sa druge strane, dnevno ozračimo oko 400 pacijenata, to je ogroman broj”, istakla je doktorka.
Ukazala je da je sve skoncentrisano u Institutu za onkologiju i radiologiju i da je “rak rana” dnevna bolnica, odnosno hemioterapija gde se čeka do 40 dana iako svakog dana više desetina, a neki put i preko 150 do 200 terapija pacijenti dobiju.
“Uslovi u kojima se radi su apsolutno neprihvatljivi za 21. vek i za lečenje pacijenata na Institutu za onkologiju i radiologiju. Na hemioterapiji po 16 pacijenata leži u sobi, a to su ljudi sa poremećenom imunološkom odbranom i jedan se zakašlje svi su bolesni”, objasnila je Grujičićeva.
“Mi moramo shvatiti da naši pacijenti kojih će biti sve više, ne samo novoobolelih, biće više onih koji su preživeli taj neki svoj kritičan period koji su dobili adekvatnu terapiju. Za dve godine to je najčešća hronična bolest u svetu, prema tome biće ih sve više”, dodala je doktorka.
Pozvala je nadležne da omoguće da se napravi nova zgrada Instituta za onkologiju koja će moći da primi sve pacijente i gde će moći da budu tako organizovani da niko ne čeka na terapiju.
“Jedno je kada imate bolesnu kičmu ili bolestan kuk i znate da imate degenerativnu bolest –od toga nećete umreti. Druga stvar je kada vi shvatate da u sebi imate neko strano telo koje vas postepeno ubija i vi čekate na terapiju”, navela je Grujičićeva.
“Potrebno reorganizovati radioterapijsku službu u Srbiji”
Na pitanje koliko se sada čeka na zračenje, Grujičićeva kaže da kada radi svih osam aparata da mogu da ozrače preko 400 pacijenata.
“Čim krenu ovi stari aparati da nešto škljocaju, pojavi se na listi čekanja 10 do 20 novih pacijenata. Mi moramo naći način da se reorganizuje radioterapijska služba u Srbiji, od Subotice do Prizrena i da se u sekundarnim centrima instaliraju aparati uz adekvatnu edukaciju kadrova”, naglasila je Grujičićeva.
Dva aparata će Institut dobiti do kraja godine i dva sledeće godine, a doktorka kaže da su to stari bunkeri i da nema mnogo građevinskih radova. “Jednostavno ti aparati koji su stari preko 10, jedan čak i preko 15 godina, moraju da se zamene, jer onda imate osam aparat koji vam rade non-stop”, dodala je doktorka.
Naglasila je da će biti lakše i kada se završi rekonstrukcija centra u Sremskoj Kamenici, jer će pacijenti iz Vojvodine ići tamo na zračenje.
“Ono što je budućnost u radioterapiji je radiohirurgija. Mi moramo od Instututa za onkologiju u Beogradu da napravimo jedan radiohiruruški centar, jer to je budućnost i to je maksimalno precizno, to je nekada i zračenje koje menja hirurgiju”, objasnila je Grujičićeva.
Institutu potrebni psiholozi
Navela je da su Institutu za onkologiju potrebi i psiholozi, jer pacijenti traže podršku.
“Šok je kada imate nekoga ko se dobro oseća i odjednom shvata da počinje lečenje u završnoj fazi svoje bolesti koja se već raširila, a takvih je mnogo”, rekla je Grujičićeva.
Na pitanje kakvi su uslovi za lečenje dece obolele od karcinoma, Grujićeva kaže da su tu najbolji uslovi, ali da nisu potpuno zadovoljni.
“Ja sam u kontaktu sa našim gradonačelnikom Zoranom Radojičićem i mi definitivno razmatramo mogućnost, odnosno grad, da se u blizini Kliničkog centra i Instituta napravi ta roditeljska kuća, jer preko 90 odsto naše dece može da prima ambolantno preko dnevne bolnice hemioterapiju i mi treba da primamo u bolnicu samo one koji se iskomplikuju”, objasnila je doktorka.
Istakla je da svi ostali mogu sa roditeljima da odu tamo gde će se osećati udobnije, jer, kako kaže, bolnica je ipak bolnica.
Izvor: RTS
