Претрага
Претрага
Close this search box.

“Igrom do izuma”: Pogledajte na koji način su kroz istoriju nastajala najveća svetska otkrića

Izum

Pronalasci najčešće nastaju kao rezultat dugog, upornog rada i istraživanja. Međutim, pojedini pronalasci bez kojih ne bi mogli da zamislimo svakodnevni život nastali su iz radoznalosti i igre.

O nastanku točka ili otkriću vatre ima različitih teorija, ali se svi slažu da su nastali slučajno. Potreba ljudi da razumeju i ovladaju prirodnim silama postoji od pamtiveka. I dok su se u davninama ovim prirodnim pojavama pripisivane božanske karakteristike, u novije doba ljudi su shvatili da prirodne sile mogu da obuzdaju, pa i da iskoriste. Bendžamin Frenklin je američki naučnik i političar, jedan od tvoraca „Deklaracije o nezavisnosti“ i američkog ustava, ali i priznati pronalazač. Igrajući se puštanja zmaja, Bendžamin Frenklina i njegove mlađe naraštaje zateklo je jako nevreme sa grmljavinom. Udar groma u zmaja naveo je Frenklina da zaključi da je grom jedna vrsta električne varnice. Iz ovog saznanja nastao je jedan od najpoznatijih Frenklinovih izuma, gromobran.

Svetski poznati naučnik Nikola Tesla na izložbi u njujorškom Medison Skver Gardenu 1898. godine demonstrirao je prvi “teleautomaton”, odnosno, čamac na daljinsko upravljanje putem radio-talasa. Veruje se da je Tesla do ovog izuma došao igrajući se brodićem na reci Nijagari dok je učestvovao u izgradnji brane na ovoj reci.

Foto: Screenshot YouTube

Manje je poznato da su neke od stvari koje svakodnevno koristimo nastale iz igre.

Ejms Votson i Frensis Krik su šezdesetih godina prošlog veka otkrili strukturu dvostruke spirale DNK dok su se igrali sa setom obojenih loptica.

Danas jedno od omiljenih napitaka, čaj, nastao je kada je lišće sa grane obližnjeg žbuna upalo u prokuvanu vodu. Većina bi prosula ovu vodu, ali kineski car Šenong odlučio je da rizikuje i okusi „obojenu“ vodu. Ukus mu se više nego dopao, a sa njim bi se složili i milioni ljudi koji svakodnevno uživaju u ovom napitku.

Ruski hemičar Konstantin Falberg eksperimentisao je sa katranom. Žureći da ne zakasni na porodičnu večeru zaboravio je da opere ruke. Primetio je slatkasti ukus jela. Iako je pomislio da je žena greškom zasladila hranu, shvatio je da slatka aroma potiče sa njegovih ruku. Ubrzo je patentirao saharin, veštački zaslađivač koji je slađi od šećera.

Teško je poverovati da je „slaniš“ bez kog je nezamislivo gledanje filma ili utakmice nastao iz besa vlasnika jednog restorana. Žorž Klum među gostima svog restorana imao je jednog koji se stalno žalio kako mu parčići krompira nisu dovoljno tanko isečeni. Žoržu su stalni prigovori dojadili i u želji da napakosti zahtevnom gostu odlučio je da krompir iseče što tanje, toliko da su se kolutići provideli, a zatim ih je stavio u vrelo ulje i ostavio što je duže mogao da bi ih na kraju obilato posolio. Misleći da će time oterati bezobraznog gosta izazvao je suprotni efekat. Gost se oduševio i tako je nastao današnji čips.

Početkom 19 veka na zabavama bogatijih pripadnika društva u to vreme jedan od omiljenih igara bila je korišćenje takozvanog „gasa za smejanje“. Slučajna povreda noge učesnika jedne od ovakvih zabava dovela je do otkrića anestezije. Naime, došavši da pruži pomoć, Horacije Vels je saznao da povređeni ne oseća nikakav bol. Shvativši da je to zbog pomenutog gasa, Horacije je počeo da ga koristi pri vađenju zuba, a uskoro su počeli da ga koriste stomatolozi tokom većine intervencija. Danas je nezaobilazan u medicini.

Krajem 19. veka Tomas Adams je pravio eksperimente sa smolom sa ciljem da pronađe zamenu za gumu. Posle nekoliko neuspeha, iznervirani Tomas je stavio u usta parče smole. Na njegovo iznenađenje, ukus mu se svideo i tako je nastala žvakaća guma.

Igranje plastelinom je jedna od omiljenih dečijih zabava, gde mogu da iskažu svu svoju kreativnost. U davna vremena kuće su se grejale na ugalj, pa se garež često lepila na tapete kojima su tada oblagali zidove. Klio Mekviker odlučio je da napravi gumicu koja će čistiti tapete od naslaga prašine. Njegov sin počeo je da se igra tom gumom, i tako je počela proizvodnja plastelina u sasvim druge svrhe.

Izraz „nužnost je majka svih pronalazaka“ koristi se da opiše koliko ljudi mogu da budu kreativni pokušavajući da prežive ili boreći se da zaštite svoje bližnje.  Ali čovečanstvo takođe ima dugu istoriju fantastičnih izuma kada kreator ima prostora da istražuje i otkriva. Ovi pronalasci nastali iz igre pokazuju da igra podstiče sagledavanje problema iz više uglova i podstiče pronalaženje kreativnih rešenja. Tako je i čuveni Albert Ajnštajn objašnjavajući svoj kreativni proces isticao da je najbitniji deo – kombinatorna igra. Novija istraživanja na ovu temu sugerišu da igra podstiče individualnu i timsku kreativnost tako što olakšava kognitivne, afektivne i motivacione dimenzije kreativnog procesa.

EXPO izložbe okupljaju svet u velikom i zajedničkom poduhvatu pronalaženja rešenja za izazove sa kojima se čovečanstvo suočava, a tema specijalizovane EXPO izložbe u Beogradu je „Igra(j) za čovečanstvo: Sport i muzika za sve“. To znači da se izložba u Beogradu bavi značajem igre koja je važan deo ljudskog razvoja i evolucije, ne samo u ranom detinjstvu već i tokom celog života. Igra za čovečanstvo odražava globalna pitanja i izazove daljeg ljudskog razvoja u okruženju koje se brzo menja u digitalnom i tehnološkom društvu. Oko 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija učesnika imaće priliku da na 25 hektara izložbenog prostora odgovori na zadatu temu predstavljanjem kroz različite programe i aktivnosti, a mi ćemo saznati kako igra kao ljudska supermoć može da ponudi neka nova rešenja za budućnost, kao što je to činila mnogo puta kroz istoriju čovečanstva.

nsuzivo.rs

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti

Претрага