Načelnik Vojnomedicinske akademije, pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, izjavio je da VMA nije obična bolnica i da se pod njenim krovom nalazi oko četiri petine kompletnog vojnog zdravstva, ali da je važna i uloga drugih nivoa zdravstvene zažtite, kako bi lečenje svih pacijenata bilo dobro vođeno od početka.
Vukosavljević je u intervjuu za današnju Politiku, a povodom 180. rođendana te ustanove koji će VMA obeležiti 4. marta, naveo da je u VMA prošle godine stacionarno lečeno oko 30.000 pacijenata i da je urađeno oko 20.000 operacija i oko tri miliona laboratorijskih analiza.
-Obavljeno je i oko 300.000 specijalističkih pregleda vojnih i civilnih osiguranika, 75.000 radioloških dijagnostika – naveo je Vukosavljević.
Odgovarajući na pitanje šta su u istoriji bile prekretnice u funkcionisanju VMA, Vukosavljević kaže da je VMA svedok nastanka i razvoja sanitetske službe, nastajanja vojnih bolnica i da je nemoguće preskočiti ratnu medicinu kao svojevrsnu polaznu osnovu uspeha mnoštva generacija vojnih lekara.
Ukazuje, međutim, i na velike i komlikovane zahvate, čime su rešavane problematike sa kojima, kako kaže, niko u zemlji nije pokušao da se “uhvati u koštac”, preko mokrohirurgije, replantacije, do robotskih staplera.
-Teško je izdvojiti prekretnice u radu kada je svaki put u pitanju spasavanje života. Recimo da nam je svaka operacija u kojoj po pravilu učestvuje multidisciplinarni tim donela elan za još snažnije poduhvate – rekao je Vukosavljević.
Prema njegovim rečima, VMA je “bila i ostala svojevrstan vulkan strasti prema znanju, nauci i brizi o zdravlju svih građana”. Vukosavljević je istakao da je VMA prva u zemlji uvela dnevnu hirurgiju, kao i da je u toj ustanovi urađena prva mikroinciziona zadnja vitrektomija oka u zemlji i regionu, kao i brojne druge zahtevne hirurške metode koje iziskuju multidispilinarini pristup, po čemu je, kako naglašava, VMA bila i ostala prepoznatljiva.
Naveo je da je VMA ponosna na svoje uspehe i hrabre poduhvate u dijagnostici i lečenju najtežih oboljenja, spremna da uvek napreduje i radi više i bolje, prenosi znanja i uči i bude u društvu najboljih.
Istakao da je saradnja sa lekarima iz civilnih zdravstvenih ustanova rezultirala uvođenjem novih procedura u lečenju i dijagnostici na VMA, koje su rezervisane za specijalizovane bolnice, a najnoviji primer je zbrinjavanje kardioloških stanja kroz najsavremenije metode. Vukosavljević je ukazao da je posebno ponosan na transplantacione timove VMA i podsetio da se transpalntaciona hirurgija u VMA razvija od 1996. godine, kada je urađena prva transplantacija bubrega.
-Od prošlog rođendana uradili smo četiri kadaverične transplantacije jetre, šest kadaveričnih transplantacija bubrega, 22 transplantacije bubrega sa živog donora, transplantirane su i četiri rožnjače, a bilo bi ih i mnogo više da je broj donora veći – rekao je Vukosavljević.
Govoreći o Centru za hitnu pomnoć VMA, koji je sredom dežurna ustanova za Beograd, naveo je da je pre koju godinu prosečno 500 građana tražilo pomoć, a sada je to više od 700, pa je potrebna veština svih dežurnih lekara da zbrinu tako veliki broj pacijenata.
