Ivan Krošlak iz Gložana kod Bačke Palanke počeo je da vadi batat ili slatki krompir, kojeg već 10 godina proizvodi samo za domaće tržište.
Trenutno klima je idealna za vađenje batata, jer kao tropska biljka, batat ne voli hladnoću. Zato Krošlak žuri da izvadi slatki krompir i rasproda do decemebra, jer čim se temepratura spusti ispod 12 stepeni, prostorije gde se čuva se moraju zagrevati.
Mada batat dobro uspeva na našim njivama i na peskovitim terenima kojih ima kod nas, nije baš raspostranjen među povrtarima, premda u domaćoj ishrani nije nepoznat. Možda i zbog toga što je daleko skuplji u odnosu na običan krompir. U velikim trgovinama prodaje se od 300 do 400 dinara kilogram, a naveliko je upola jeftiniji.
– U Gložanu batat samo ja proizvodim i gaje ga još u tri mesta, Gospođincima, Kaću oko Novog Sada i u Šapcu – kazao je za Dnevnik Ivan. – Prodajem ga po restoranima, velikim trgovinama, prodavnicama zdrave hrane, kvantaškim pijacama i od kuće, gde je i najjeftijiji – 250 dinara kilogram. I u proteklih 10 godina nije mi se dogodilo da ga nisam rasprodao do decembra, pa očekuje da tako bude i ove sezone.
Čips i pomfrit od batata
Krošlak kaže da je čuo, ali nije proveravao, da je u restoranima brze hrane polovina pomfrita od običnog krompira a polovina od batata.
Ima ga i zamrznutog, kojeg prodaje jedan veliki trgovinski lanac u Novom Sadu, uz običan zamrznuti krompir. Od batata se može praviti i čips. – Drago mi je zbog toga što se je počeo na više načina da se koristi u domaćoj ishrani, jer sam pionir u proizvodnji batata ovde
Ideju za batat dobio je od kuma iz Hrvatske i, kako kaže, vremenom je širio proizvodnju. Počeo da proizvodi i sadnice i na kraju odnedavno pokrenuo i proizvodnju rakije batatovke, jedinstvene po tome što je niko više ne pravi ni na domaćem ni na stranom tržištu i za koju je dobio nekoliko medalja na sajmovima.
– U svesci imam još nekoliko proizvoda i recepata, među kojima su namazi, ali sada promovišem rakiju batatovku, za koju sam obezbedio i gde će se prodavati, a to su pojedine vinoteke i restorani u Beogradu – naveo je sagovornik Dnevnika.
On kaže da godina nije dobro krenula za batat. U maju je bilo grada pa je rod prepolovljen, ali i sa takvim prinosom je zadovoljan.
– Batat voli toplu klimu i nije zahtevan. Sadi se krajem aprila i početkom maja, kada je već toplije vreme. Međutim, u maju je bilo grada, pa je dosta sandica stradalo. Na sreću, odlično su se oporavile u odnosu na to kakva sam imao očekivanja – naveo je Krošlak i dodao da posle sađenja jedino što je batatu potrebno jeste navodnjavanje i đubrenje, koje dobija kroz zalivni sistem. Druga zaštita mu ne treba.
Po sadnici batat teži kilogram, u metar dužni idu tri sadnice, a po hektaru ide oko 25.000 sadnica, koje proizvodi i za to, naglašava, treba znanje i iskustvo. Po hektaru za zasnivanje proizvodnje treba 5.000 do 6.000 evra, koje se i vrate, u zavisnosti od prinosa.
espreso/Dnevnik/Z.Delić
