Danas je počelo najhladnije godišnje doba, a zima je već u novembru pokazala svoje zube. Ipak, tokom hladnih dana u Srbiji zna se gde je najhladnije.
Peštersku visorovan već odavno nazivaju srpskim Sibirom i to sa razlogom, jer je 2006. godine upravo na tom području u selu Karajukića Bunari izmereno rekordnih -39,5. Meštani kažu da su spemni za još jednu ledenu zimu i oblače debele jakne, tople cipele i navlače šal na usta samo da bi od kućnog praga prešli nekoliko metara do štale.
“Ledenice sa krova kod nas znaju da budu skoro i do metar. Ali sve je to normalna pojava jer su zime u Karajukića Bunarima i okolnim selima nekada bile još oštrije. Meštani se greju na drva, vatra se loži tokom čitavog dana i iz kuće se izlazi samo kad se mora. Tokom zime ovde se potroši i preko 20 metara drva”, rekao je za Rinu Muzafer Bibić iz Karajukića Bunara, koji je direktor Osnovne škole.
Na Pešterskoj visoravni živi oko 3.500 stanovnika, sela još uvek nisu potpuno pusta, ali surovi uslovi utiču na mlade ljude da se sve češće sele u grad. Oni koji su ostali bave se stočarstvom i školuju decu. Postoji jedna matična škola i šest isturenih odeljenja, a nastavu pohađa sa sve predškolcima ukupno 300 dece. Često se dešava da debeli minus spreči đake da stignu do školskih klupa, jer do škole putuju od četiri do 14 kilometara.
-Skoro svako domaćinstvo ima auto, ali kad se temperature spuste u minus, meštani izbegavaju da ih pale kako se ne bi pokvarila. Postoji organizovan prevoz za đake, ali često se dešava da se nastava ne održi jer bude toliko hladno da ne mogu đaci da stignu, niti škola da se ugreje. Ali opet moram da kažem, sada su zime ipak blaže nego što su nekad bile – kaže Bibić.
Selo Karajukića Bunari najledenija je tačka Srbije, te 2006. godine bila je drugo po redu najhladnije mesto na Balkanu, a veći minus zabeležen je samo na Igmanu sa temperaturom -42,5.
Rina
