Na tlu Srbije od početka 2024. godine dogodilo se više od 35 zemljotresa, a danas se dobro zatreslo u komšiluku – Crnu Goru pogodio je zemljotres jačine 5,4 po Rihterovoj skali.
Iako većina potresa u Srbiji nije prelazila jačinu od 2 stepena po Rihteru, vesti o zemljotresima koji su se nizali Boru, Novom Pazaru, Donjem Milanovcu, Svilajncu neminovno bude zebnju od potencijalnih većih potresa. Osim toga, današnji potres u Crnoj Gori, a koji se osetio i kod nas i u BiH, upozorava da je Balkan područje koje često podrhtava. Da li su i u Srbiji mogući jači potresi?
Podsetimo, jak zemljotres pogodio je jutros Crnu Goru, u četiri sata i šest minuta, a podrhtavanje tla osetilo se i Srbiji i u Bosni i Hercegovini. Zemljotres bio jačine 5,4 stepena po Rihterovoj skali. Nakon prvog potresa usledio je i niz slabijih. Balkan je inače mesto gde se sudaraju tri velike ploče, koje se dalje dele na tri manje.
Zemljotresi poput onog u Lazarevcu koji Srbija pamti kao najjači dešavaju se jednom u 100 godina, naglašavaju stručnjaci. Iako zvuči utešno, valja se prisetiti da se taj veliki potres jačine 6 stepeni po Rihterovoj skali dogodio 1922. godine, dakle pre 102 godine. Ali, kako naglašavaju seizmolozi, u 21. veku zemljotresi te jačine ne smeju da pričine nikakvu materijalnu štetu, odnosno ne smeju da ugroze ni ljudske živote ni imovinu.
Seizmičnost u Srbiji umerena, ali konstantna
Kako je nedavno objasila seizmolog i profesorka na Rudarsko-geološkom fakultetu Ana Mladenović, teritorija Srbije nalazi se u području Balkanskog poluostrva, koje je sa svih strana ograničeno tektonski veoma aktivnim zonama.
– Glavni razlog nastanka zemljotresa na teritoriji naše zemlje je regionalno značajan tektonski proces, koji je predstavljen sudaranjem Jadranske mikroploče i Dinarida. Na graničnom delu ove dve velike tektonske jedinice stvara se velika količina napona, koji se prenosi i u unutrašnjost kontinenta. Zbog toga su zemljotresi u priobalnom području Hrvatske, Crne Gore i Albanije najjači – objašnjava Mladenović.
Iako deluje kao da je teritorija Srbije veoma seizmična, u poređenju sa okolnim područjima njena seizmičnost je značajno slabija, što nam pokazuje podatak da su se na teritoriji naše zemlje dešavali tek pojedinačni zemljotresi magnitude iznad 5,5 – dodaje u svojoj analizi sagovornica.
Tri glavna seizmogena područja
U centralnoj Srbiji izdvajaju se tri glavna seizmogena područja:
- Kopaonik
- Kraljevo- Rudnik
- Valjevo – Mionica
Van ovog područja izdvaja se i područje okoline Vršca, gde su takođe zabeleženi jači zemljotresi. Osim toga, u istorijskom periodu zabeleženi su i jači zemljotresi u području Svilajnca. Čitavo ovo područje se, statistički gledano, karakteriše u proseku dešavanjem jednog zemljotresa magnitude veće od 5 na oko 10 do 15 godina.
Ipak, jačina zemljotresa oko 5 stepeni po Rihteru ne bi smela da pričini značajnu štetu.
– To su zemljotresi koje možemo da osetimo, pogotovo u epicentralnoj oblasti ali koji ne mogu da nanesu neku preveliku štetu. Eventualno mogu da vam popadaju neke stvari sa polica, da se ošteti malter koji nije dobar na kući, ili možda neki pregradni zidovi. Međutim, ne očekuje se nikakvo rušenje objekata u slučaju tih zemljotresa – podvlače seizmolozi.
Kako je Mladenovićeva ranije rekla, zemljotresi se ne mogu prognozirati. Međutim, oni se donekle mogu predvideti na osnovu parametara koji su nam poznati.
– Zašto baš područje centralne Srbije? Iako nemamo mnogo podataka o aktivnim rasedima, zapravo za sada verujemo da smo uspeli da definišemo i parametrizujemo tek dva aktivna raseda (i to oba na teritoriji Kraljeva), geološka građa ovog prostora može da nam da neke pokazatelje i za aktivnu tektoniku. Geološki gledano, čitavo ovo područje nalazi se veoma blizu stare tektonske granice, koja sada predstavlja granicu između Dinaridskog i Karpato-balkanskog orogena. Koliko ovi stari rasedi imaju uticaja – ne znamo, ali mehanički gledano, logično je da će se kretanje pre vršiti duž već postojećih ruptura, jer je za stvaranje nove rupture potrebno više energije – objašnjava Mladenović.
Najjači zemljotresi u Srbiji
Ovo je spisak svih najjačih zemljotresa otkad se seizmološka aktivnost beleži u Srbiji:
- Svilajnac, 8. april 1893. – 5,8 stepeni po Rihterovoj skali
- Lazarevac, 24. mart 1922. – 5,7 stepeni po Rihterovoj skali
- Rudnik, 15. maj 1927. – 5,9 stepeni po Rihterovoj skali
- Kopaonik, 18. maj 1980. – 5,8 stepeni po Rihterovoj skali
- Maljen, 29.septembar 1998. – 5,7 stepeni po Rihterovoj skali
- Peć, 11. februar 1662. – 5,5 stepeni po Rihterovoj skali
- Jagodina, 4. februar 1739. – 5,5 stepeni po Rihterovoj skali
- Vranje, 26. februar 1755. – 5,1 stepeni po Rihterovoj skali
- Golubac-Nova Moldava, 10. oktobar 1879. – 5 stepeni po Rihterovoj skali
- Krupanj, 25. jul 1906. – 4,6 stepeni po Rihterovoj skali
- Vitina, 10. avgust 1921. – 5,4 stepeni po Rihterovoj skali
Šta nam preostaje u vezi zemljotresa u Srbiji: Ne treba se opustiti
Ovim pitanjem završava analizu profesorka Ana Mladenović.
– S jedne strane, nema previše razloga za brigu, jer nas ne može pogoditi scenario sa zemljotresom magnitude veće od 6, koja bi za naše područje bila katastrofalna, imajući u vidu kako se grade objekti. S druge strane, ne treba se ni potpuno opustiti, pogotovo ako se ima u vidu da se poslednji jači zemljotres dogodio pre više od 10 godina (3. novembra 2010. godine u Kraljevu), kao i da skorašnja seizmička aktivnost ukazuje na to da je seizmička energija u Šumadiji generalno na višem nivou, te da se očekuje dešavanje jačeg zemljotresa u širem području Šumadije – zaključuje.
Kurir.rs/Blic
