Gospojinski post počinje 14. avgusta, na praznik Svetih mučenika Makaveja.
Reč je o jednom od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo 28. avgusta. Taj dan se u narodu naziva Velika Gospojina, a poznat je kao praznik majki i dece.
Ovaj post je najkraći od četiri velika godišnja posta, traje 15 dana, od 14. avgusta do 28, ali je stroži od božićnog i apostolskog. Sve vreme se posti na vodi, osim nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino. Takođe, za vreme ovog posta se obeležava i praznik Preobraženje Gospodnje 19. avgusta, kada sme da se jede i riba.
Kada pričamo o postu, najčešće govorimo o hrani, ali post u hrišćanstvu ne znači samo odricanje od mrsne hrane i pića, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačavanju molitava i činjenju dobrih dela.
Sveti Jovan Zlatousti piše: „Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim, izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“
Vernici poste kako bi pročistili svoju dušu i pronašli smirenje, ali se oslobodili i loših navika koje negativno utiču na njihov život. Cilj posta su unutrašnji mir i molitva, a kao nagradu vernici uzimaju pričešće za spasenje i čišćenje duše i tela. Post je posvećen Bogorodici, a veruje se da je posebno važan za žene i majke, njihov mir i radost i pričešće na praznik Velike Gospojine.
espreso/kurir.rs
