Претрага
Претрага
Close this search box.

Kako da zaštitimo zdravlje na tropskim temperaturama: Gradski zavod izdao detaljno uputstvo

Foto: Aaron Chown/PA via AP

Ovi ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje

U drugoj dekadi jula nastavlјa se jak toplotni talas sa maksimalnim temperaturama od 35 do 40 stepeni i uz tropske noći u urbanim sredinama, upozorava Republički hidrometeorološki zavod.

Zbog izuzetno toplog talasa koji traje danima, Gradski zavod je objavio detaljna uputstva kako treba da se ponašaju građani tokom vrelih dana kako bi zaštitili svoje zdravlje i izbegli neprijatnosti.

Građani pre svega treba da izbegavaju izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova, naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici, a ukoliko moraju da budu u tom periodu napolju da se trude da što više budu u hladu, navode iz GZJZ.

Preporuka je da se nosi lagana, široka odeća, svetlih boja, od prirodnih materijala, a ako se izlazi napolje i šešir sa širokim obodom ili kapa i naočare za sunce sa UV zaštitom. Građani bi trebalo da izbegavaju sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana.

Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporuka je da to čine u toku najsvežijeg dela dana – u ranim jutarnjim časovima ili kasnije u toku večeri.

Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba češće da prave pauze za odmor, da ostanu u hladu i da piju 1,5 čaše vode na svakih 30 minuta.

Foto: Gradske info

Ovi ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovništva koja su posebno osetljive na visoke temperature, kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti, navodi se u saopštenje GZJZ. Takođe su ugrožene i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koji koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

Brojni negativni efekti visokih temperatura

Negativni efekti izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju po naš organizam su brojni.

Visoke temperature mogu pogoršati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu imati negativan uticaj i na disajne puteve kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma (grčenja mišića disajnih puteva), nadražajnog kašlja i otežanog disanja.

Foto: AP Photo/Manu Fernandez

Na vrućini dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.

Na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.

Nagle promene temperature mogu dovesti do srčanog udara, a UV zračenje može izazvati crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isušivanja i slabljenja imuniteta.
Zbog prekomernog izlaganja očiju UV zračenju može doći i do nastanka katarakte.

Visoke temeprature mogu dovesti do dehidracije i toplotnog udara.

Kako sprečiti zdravstvene tegobe

GZJZ navodi da pravovremene mere mogu smanjiti broj osoba obolelih i umrlih usled posledica izlaganja velikim vrućinama, što znači da treba biti spreman i pridržavati se jednostavnih saveta pomoću kojih se na vreme može sprečiti nastanak zdravstvenih tegoba uzrokovanih visokim temperaturama.

GZJZ preporučuje građanima da se rashlađuju, da unose dovoljno tečnosti to jest da piju negaziranu vodu i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i šećera, kako ne bi izazvali veću dehidraciju.

Takođe, da uvek nose flašicu vode sa sobom.

Dodaju da je važno da rashladimo telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi ili druga mogućnost je da se umota telo u hladne mokre peškire ili da se rashlade mokrim sunđerom, kupkom za stopala i sl.

Preporuka je da se jede češće i da budu manji obroci.

Obroci treba da budu lagani – preporuka je da se izbegava pržena, zasoljena, masna hrana i hrana bogata proteinima, već da se više uzima sezonsko voće i povrće.

Kako se rashladiti

GZJZ dodaje da je važno da se rashlade prostorije u kojima boravimo, naročito ukoliko u njima borave deca, trudnice, osobe strarije od 60 godina, kao i osobe sa hroničnim zdravstvenim tegobama. Temperatura u ovim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni Celzijusa u toku dana, odnosno 24 u toku noći.

Foto: Pixabay

Dodaju da je dobro da se iskoristi svežiji noćni vazduh, kako bi rashladili svoj dom, a u toku dana da se zatvore vrata i prozori kako bi ulazilo što manje toplote.

“Ukoliko imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7 stepeni Celzijusa u odnosu na spoljnu”, navodi se u preporuka.

Vrućina u vozilu

GZJZ dodaje da je potrebno izbegavati putovanja u najtoplijem delu dana.

“Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu. Pre ulaska obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade. Trudite se da temperatura u vozilu bude prijatna ali ne i previše niska.
Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne. Decu i kućne ljumbice nikada nemojte da ostavljate same u vozilima, čak i u hladu”, ističe se u preporukama.

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti